Ne može se ostati po strani od finansijskih tokova u svetu

28.01.2008. / 9:30

BEOGRAD, Dešavanja na svetskim finansijskim tržištima pokazuju koliko je svet savremenih finansija globalizovan i koliko je gotovo nemoguće ostati po strani, izjavio je Tanjugu ekonomista dr Dejan Erić komentarišući aktuelne potrese na berzama u svetu i njihov uticaj na Beogradsku i druge berze u regionu.
  Generalno posmatrano, ocenio je Erić – prodekan na Beogradskoj bankarskoj akademiji – duža i oštrija globalna finansijska kriza bi sigurno pogodila Srbiju i dovela do odliva određenog iznosa kapitala, prevashodno onog koji je investiran sa spekulativnim motivima i kratkoročnim investicionim horizontom.
  Podsećajući da su u ponedeljak i utorak indeksi vodećih svetskih berzi pali za deset, a ponegde i više procenata, a da je već u sredu došlo do laganog oporavljanja i rasta cena, uz kasniji ponovni pad, profesor Erić, je ukazao da “ostaje dilema da li se privrede SAD i Velike Britanije suočavaju sa početkom dublje krize, ili je reč o privremenom usporavanju rasta”.
  On je ukazao da će “dani i meseci pred nama dati odgovore na ta pitanja”.
  Ovaj stručnjak za finansijska tržišta je istakao da je evidentan i pomalo nov povećan interes domaće javnosti za zbivanja na vodećim svetskim berzama.
  “Do pre par godina vesti o naglim padovima ili rastu cena, nas kao da nisu previše doticali. Ovo je još jedan dokaz da je finansijski sistem Srbije doživeo značajne trasformacije, da ne samo institucije funkcionišu, već da se i javnost i mediji sve više bude”, rekao je on.
  Teško je precizno reći, dodao je Erić, koliko trenutna zbivanja mogu uticati u kratkom roku na ono što se dešava na Beogradskoj berzi, na kojoj se već par meseci suočavamo sa padom cena mnogih akcija i indeksa berze.
  “Uzroci se mogu pretpostaviti i uglavnom su povezani sa rastom stepena političkog rizika, pre svega, oko neizvesnosti koja vlada u pogledu rešavanja statusa Kosova, ali i određenih dilema oko dalje sudbine evropskih integracija”, ukazao je on.
  Ne smemo zaboraviti činjenicu, podsetio je profesor Erić, da je tokom 2007. godine “skoro polovina prometa na domaćem tržištu kapitala (naravno uz povremene varijacije na gore ili dole) predstavljala aktivnost inostranih investitora koji su posebno osetljivi na takozvani ‘kantri risk’ (country risk), odnosno rizik zemlje, koji je prevashodno povezan sa stabilnošću političkog sistema”.
  Odgovarajući na pitanje o tome kako te globalne promene utiču na strane investitore i njihove planove da ulažu u Srbiji, Erić je naglasio da je “u dugome roku sasvim sigurno da će eventualna globalna finansijska kriza imati implikacije na ponašanje stranih investitora”.
  “U uslovima krize najviše dolazi do pada na tržištu akcija, što izaziva seljenje kapitala na druge segmente tržišta – obveznica, derivata, kako finansijskih, tako i robnih”.
  Erić kaže da je problem u našoj zemlji činjenica da je naš finansijski sistem u početnim fazama razvoja, gde pojedini od tih segmenata nisu još razvijeni. “Postoji delimično razvijeno tržište državnih obveznica, ali ne i korporativnih. Ne postoje municipalne hartije, a o sekjuritizaciji i emisiji hartija od vrednosti na bazi aktive ili hipoteke se tek razmišlja. O tržištu derivata da i ne govorimo”.
  Prema tome, dodao je on, prostim uvidom vidimo da strani investitori nemaju puno opcija kako svoj kapital da sele sa berze akcija.
  “Pitanje je u šta će investirati? Držati oročeno u bankama? Zašto bi to radili u Srbiji?”, pita se ovaj ugledni ekonomista.