Na autoputu Banja Luka – Gradiška zarada 15 miliona evra

23.04.2008. / 8:00

BANJALUKA, Koliko će putnika godišnje prolaziti autoputevima u Republici Srpskoj zna austrijska kompanija “Strabag” s kojom Vlada RS pregovara o njihovoj gradnji, ali koja takve podatke smatra poslovnom tajnom.
Autoput Banja Luka – Gradiška imaće godišnji prihod od oko 15 miliona evra, što znači da će se isplatiti za manje od 10 godina. U cijelosti završen autoput Gradiška – Banja Luka – Kupres – Split značiće privlačenje desetine hiljada turista iz Evrope, koji putujući na hrvatsko primorje, za sada, zbog loših puteva zaobilaze BiH i RS, kaže u intervjuu za “Fokus” ministar saobraćaja i veza RS, Nedeljko Čubrilović.
Šta ako Federacija BiH ne izradi svoj dio autoputeva koji se nastavljaju na naše, a koji su bitni kao veza s morem?
Hrvatska je zainteresovana za ovaj projekat, pa su jedan dio puta od Splita već uradili. Zainteresovana je i Vlada Livanjskog kantona. Prema tome, to ne bi bilo upitno.
Hoće li krajem maja konačno biti potpisan ugovor sa “Strabagom”?
Još se pregovara. Vlada RS u izgradnju mreže autoputeva može da uloži samo dionicu autoputa Banja Luka – Gradiška i eventualno da snosi uslove po kojima bi mogla biti povučena sredstva za rješavanje imovinskih odnosa. Sve ostalo leži na budućem koncesionaru. Ako “Strabag” ne bude do kraja ispoštovao uslove koji su navedeni u memorandumu, Vlada RS neće potpisati ugovor.
Znači li to da će “Strabag” platiti rješavanje imovinsko-pravnih odnosa?
“Strabag” bi trebalo da obezbijedi sredstva za rješavanje imovinsko-pravnih odnosa i za izgradnju putne mreže. Da li će on nositi kredit, kojima će biti rješavani imovinsko-pravni odosi, definisaćemo kroz ugovor.
Praksa u svijetu jeste da države regulišu rješavanje tih odnosa, kako bi ostali u vlasništvu države, a putevi se daju koncesionaru na korištenje.
Mogu li se pritom desiti problemi oko imovinsko-pravnih odnosa, koji su pratili gradnju autoputa Banja Luka – Gradiška?
Uvijek postoji opasnost, mada mislim da se to neće desiti. Za različite dionice rješavanje tog pitanja je u različitim fazama. Negdje se rade studije izvodljivosti, a negdje izvedbeni projekti. U najvećem dijelu nije ništa urađeno, osim rezervisanih trasa. Dok ne budu gotove studije ništa se ne može raditi po pitanju izuzimanja zemljišta.
Koliko će novca biti uloženo u željeznice?
U drugoj fazi rekonstrukcije željezničke infrastukture u RS, koja će trajati do kraja 2009. godine, biće uloženo oko 70 miliona evra, dok je u prvoj fazi već uloženo oko 25 miliona evra, sredstava dobijenih od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. “Željeznice RS” su kandidovale šest projekata za sredstva iz Razvojnog programa Vlade RS. Tri projekta odnose se na rekonstrukciju i modernizaciju kapaciteta za održavanje vozova, čime bi postali samostalni od inostranog remonta i zaposlili dodatnih 50 radnika.
Dokle se stiglo s najavom američke kompanije “Dženeral elektrik” o ulaganju u “Željeznice RS”?
To ćemo znati do kraja ove godine, kada bude završena njihova studija, koja će definisati o kojem vidu ulaganja bi se radilo, na koji način i u kojem obimu.
Možemo li očekivati da se “Željeznice RS” transformišu u dva odvojena preduzeća, kao što je bio slučaj s poštom i telekomom?
To nam je krajnji cilj. Željeznice će se dijeliti na infrastrukturu, koja je u principu uvijek državna, i na operatera, kojih može biti više. Izmjenama Zakona o željeznicama, predviđa se, za sada, samo složeno preduzeće i infrastukture i operatera, koji je takođe državni. Ako dođe do razdvajanja, trebalo bi očekivati pojavu privatnih operatera, zajedno s državnim.
U ponedjeljak ste potpisali ugovor o pokretanju nove avionske linije za Salzburg. Da li je takav poduhvat ekonomski isplativ?
Teško je reći. Činjenica je da moramo tražit načine da otvorimo banjolučki aerodrom, i da pomognemo privrednicima iz cijele RS da sa što manje utrošenog vremena odlaze u evropske destinacije. Našli smo partnera koji je voljan održavati ovu liniju narednih šest mjeseci. Ako se tokom tog perioda pokaže da je opravdana, avio-linija će da zaživi bez finansijske podrške Vlade RS. Ukoliko se pokaže da nije isplativa, vidjećemo da li će biti ugašena.
Jeste li pronašli koncesionara za gradnju aerodroma u Trebinju?
Rano je govoriti ko će biti koncesionar. Sada mogu samo reći da interes pokazuju mnoga pravna i fizička lica. Direktor Aerodorma Trebinje obavio je neke konsultacije u okviru Evropske unije. Njegova je ocjena da smo sve bliži koncesionaru.Fokus