Manje rada, više odmora

09.04.2008. / 8:00

BANJALUKA,Radnici u Republici Srpskoj rade od deset do dvanaest sati dnevno, u radnu sedmicu često ulaze i dani vikenda, a godišnji odmor od 18 dana mnogima je još nedostižan san.
Prekovremeni rad plaćen je slabo ili nikako, ali ta sumorna slika moraće se, barem formalno, promijeniti na dugačkom putu BiH ka Evropskoj uniji.
Naime, evropske direktive propisuju da je maksimalan broj radnih sati u sedmici 48, uključujući i prekovremeni rad, dok minimalan broj dana godišnjeg odmora iznosi četiri kalendarske sedmice. Prema evropskim direktivama o radnom vremenu, radniku se na odrađena 24 radna sata mora obezbijediti 11 sati dnevnog odmora, jedan radni dan u sedmici za odmor, dnevna pauza, a preduzeće na sebe mora preuzeti plaćanje redovnog sistematskog zdravstvenog pregleda prilikom sklapanja ugovora o radu.
Borislav Radić, rukovodilac Resora za regulatornu reformu u Ministarstvu za ekonomske odnose i koordinaciju RS, kaže da zakon u Srpskoj predviđa radno vrijeme od 40 sati sedmično i godišnji odmor od 18 radnih dana.
– Poslodavci imaju obavezu da plaćaju prekovremeni rad, godišnji odmori traju minimalno 18 radnih dana i uvećavaju se svake tri godine po jedan dan. Sve neregularnosti se sankcionišu – navodi Radić.
Predsjednica Saveza sindikata RS, Ranka Mišić, kaže da Zakon o radu RS ima dobru formu, čak i bolju nego u nekim zemaljama Evropske unije, ali, kada je u pitanju njegovo sprovođenje, situacija je mnogo lošija nego u evropskim zemljama.
– Naši radnici zaposleni kod privatnih poslodavaca rade onoliko koliko poslodavac naredi, čak i subotom i nedjeljom. Godišnji odmor od 18 radnih dana za njih ne postoji. Poslodavac im “odreže” deset dana odmora, kada on hoće. Radnici ćute i trpe, jer je tržište prezasićeno radnom snagom, a poslodavaca je malo. Postoje poslovi koji podrazumijevaju fleksibilno radno vrijeme i radnici nemaju ništa protiv, ali je problem urednog sprovođenja Zakona o radu i kolektivnih ugovora. Radnik radi za novac, tako da mu se mora platiti svaki sat proveden na poslu – ističe Mišićeva.
Prema njenim riječima, primjere dobrih poslodavaca možemo da prebrojimo na prste. Mira Bošnjak, glavni republički inspektor rada, potvrdila je da postoje neregularnosti kada je u pitanju sprovođenje zakonskih odredaba o broju radnih sati te da se one sankcionišu novčanim kaznama u rasponu od hiljadu do deset hiljada maraka.
– Broj neprijavljenih radnika se smanjuje, a to omogućava kontrolu ostalih prava radnika. U toku prošle godine i u prva dva mjeseca ove godine podnijeli smo preko 50 prekršajnih prijava protiv raznih ugostiteljskih, građevinskih i trgovačkih firmi, zbog kršenja zakonskih propisa o radnim satima – navela je Bošnjakova.
Milan Grubač, predsjednik Unije poslodavaca RS, smatra da će biti muke s provođenjem evropskih direktiva, jer mnoge firme ne poštuju ni postojeći zakon o radu.
– Kontrolni organi imaće pune ruke posla, ali nema dileme da bi zakonske propise trebalo poštovati, jer to na duže staze donosi dobre rezultate – kaže Grubač. Fokus