Ma­nje ra­dni­ka, vi­še gu­bi­ta­ka (XVII)

07.08.2015. / 8:00

   – Ba­nja­lu­ka ne­ma ni­je­dno pri­vre­dno pre­du­ze­će iz oblas­ti elek­tro­ni­ke ili me­ta­lur­gi­je, a pri­je ra­ta je bi­la po­zna­ta po to­me

   – Uku­pni pri­hod ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća u pro­šloj go­di­ni izno­sio 6,6 mi­li­jar­di KM

BANJALUKA, U 2008. go­di­ni u Ba­nja­lu­ci je bi­lo ma­nje pre­du­ze­ća, vi­še ra­dni­ka i ma­nje gu­bi­ta­ka, a u 2014. go­di­ni pre­du­ze­ća je vi­še, ra­dni­ka ma­nje, a gu­bi­ci su zna­tno ve­ći! Ovaj pa­ra­doks mo­žda i naj­bo­lje opi­su­je sta­nje u ba­nja­lu­čkoj pri­vre­di, ko­ja je po­sli­je ra­ta iz­gu­bi­la mno­ga trži­šta. Pos­tra­tni me­na­dže­ri za no­vu uta­kmi­cu ni­su ima­li ni du­ha ni da­ha, a sve je, na kon­cu, “na vo­lej” do­če­ka­la pri­va­ti­za­ci­ja.

Za sa­mo šest go­di­na gu­bi­ci ba­nja­lu­čke pri­vre­de na­ra­sli su za 374.658.601 KM. Na­ime, gu­bi­ci u 2008. go­di­ni, ka­da su u Ba­nja­lu­ci bi­la 2.352 pri­vre­dna pre­du­ze­ća, izno­si­li su 169.260.585 KM. Da­nas, se­dam go­di­na ka­sni­je i s ne­zna­tnim po­ve­ća­njem pri­vre­dnih pre­du­ze­ća (2.462), gu­bi­ci ba­nja­lu­čke pri­vre­de su 543.919.186 KM. Da stvar bu­de go­ra, a pre­ma po­da­ci­ma Odje­lje­nja za pri­vre­du ba­nja­lu­čke Grad­ske upra­ve, ra­dni­ka je – ma­nje: u 2008. go­di­ni bi­lo ih je 44.834, a pro­šle go­di­ne – 44.553.

Pred­sje­dnik Kon­fe­de­ra­ci­je sin­di­ka­ta RS Obrad Be­len­za­da sma­tra da je sta­nje još go­re. On ka­že da je 1990. go­di­ne u pri­vre­di BiH bi­lo za­po­sle­no 960.000 ra­dni­ka.

“Te go­di­ne je ci­je­la BiH ima­la 404.000 pen­zi­one­ra. I ta­da je bi­lo pro­ble­ma, a ka­mo­li da­nas, ka­da su ove broj­ke za­mi­je­ni­le mjes­ta. Ka­ko je mo­gu­će da naj­lo­ši­je po­slu­ju ona pre­du­ze­ća či­ji je vla­snik Vla­da RS? Grad Ba­nja­lu­ka je, sa dru­ge stra­ne, mo­rao re­ći ka­ko je do­šlo do ove po­ra­zne sta­tis­ti­ke i ka­ko su nas­ta­li ovo­li­ki gu­bi­ci u pri­vre­di“, ka­že Be­len­za­da.

Uku­pni pri­hod ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća u pro­šloj go­di­ni izno­sio je 6,6 mi­li­jar­di KM i sma­njen je za 1,5 od­sto u odno­su na 2013. go­di­nu. Do­bit pre­du­ze­ća izno­si­la je 434 mi­li­ona KM i po­ve­ća­na je za 19,8 od­sto u odno­su na pro­šlu go­di­nu, dok je gu­bi­tak bio 544 mi­li­ona KM i po­ve­ćan je u odno­su na 2013. go­di­nu za 37,3 od­sto. Od 2.462 pri­vre­dna pre­du­ze­ća u Ba­nja­lu­ci naj­ma­nje ih je iz pre­ra­đi­va­čke in­dus­tri­je (297 ili 12,1 od­sto), a naj­vi­še je trgo­va­čkih fir­mi (843 ili 34,2 od­sto).

“Vi­še je ne­go ne­op­ho­dno da se sa­zna ra­zli­ka izme­đu do­pri­no­sa u ovom pe­ri­odu. Ja­vna po­troš­nja mo­ra bi­ti ma­nja, kao i fis­kal­ni i pa­ra­fis­kal­ni na­me­ti. Pri­vre­da ne mo­že da po­kri­va glo­ma­zni bi­ro­krat­ski apa­rat. U Ba­nja­lu­ci ni­ču mno­ge ve­le­le­pne zgra­de, ali sve one su po­di­gnu­te kre­di­ti­ma, umjes­to nov­cem iz pri­vre­de i sve će one po­jes­ti sa­me se­be kroz ko­ju go­di­nu“, sma­tra Be­len­za­da.

Naj­ve­će učeš­će od 36,5 od­sto os­tva­ri­li su trgo­va­čki pri­ho­di (2,4 mi­li­jar­de KM), za­tim pre­du­ze­ća iz pre­ra­đi­va­čke in­dus­tri­je (1,6 mi­li­jar­di KM, ili 24,9 od­sto), a učeš­će od 10,3 od­sto pri­ho­da os­tva­ri­la su pre­du­ze­ća iz oblas­ti in­for­ma­ci­ja i ko­mu­ni­ka­ci­ja.

Ras­ho­di ba­nja­lu­čke pri­vre­de u 2014. go­di­ni izno­si­li su 6.701.392.441 KM i ma­nji su za 0,2 od­sto u odno­su na ras­ho­de iz pret­ho­dne go­di­ne. Oba­ve­ze kod na­ve­de­na 2.462 ba­nja­lu­čka pre­du­ze­ća u 2014. go­di­ni izno­si­le su 6,48 mi­li­jar­di KM i ve­će su 9,2 od­sto u odno­su na 2013. go­di­nu, dok su uku­pna po­tra­ži­va­nja u 2014. go­di­ni izno­si­la 1,47 mi­li­jar­di KM i ma­nja su 0,7 od­sto u odno­su na pret­ho­dnu go­di­nu.

“Ba­nja­lu­ka ne­ma ni­je­dno pri­vre­dno pre­du­ze­će iz oblas­ti elek­tro­ni­ke ili me­ta­lur­gi­je, a pri­je ra­ta je bi­la po­zna­ta po to­me. To je sra­mo­ta. Pri­vre­da je uni­šte­na da bi ne­ko­li­ko lju­di do­šlo u po­sjed ne­kre­tni­na i ze­mlji­šta. No­tor­na je pre­va­ra da fa­bri­ke ne mo­gu da ra­de u gra­du. Gra­do­vi se i pra­ve oko fa­bri­ka, a ne obrnu­to“, tvrdo Be­len­za­da.

In­ves­ti­ci­ono-ra­zvoj­na ban­ka RS evi­den­ti­ra­la je 35 ne­pri­va­ti­zo­va­nih pri­vre­dnih dru­šta­va sa sje­di­štem u Ba­nja­lu­ci, či­je su akci­je uklju­če­ne u por­tfelj Akcij­skog fon­da RS. Ve­ći­na dru­šta­va, odno­sno njih 19, ni­su akti­vna ili se vo­di pos­tu­pak ste­ča­ja, dok je 16 dru­šta­va akti­vno. Ne­ka od ovih akti­vnih dru­šta­va, pre­ma ri­je­či­ma di­re­kto­ri­ce IRB RS Snje­ža­ne Vuj­nić, Odlu­kom Vla­de RS o odre­đi­va­nju pre­du­ze­ća od stra­te­škog zna­ča­ja do da­lje­ga ne­će bi­ti pri­va­ti­zo­va­na: “Aero­dro­mi RS”, “Pu­te­vi RS”, “Lu­tri­ja RS” i “Srpske po­šte”.

“No­mi­nal­na vri­je­dnost drža­vnog ka­pi­ta­la akti­vnih dru­šta­va izno­si 377.048.966 KM, dok nji­ho­va fer vri­je­dnost na kra­ju ju­na ove go­di­ne izno­si 234.825.831 KM. Naj­ve­ći dio ove vri­je­dnos­ti, oko 51 od­sto, odno­si se na druš­tva ko­ja ne­će bi­ti pri­va­ti­zo­va­na“, ka­že Snje­ža­na Vuj­nić.

Tre­nu­tno, do­da­je ona, ne pos­to­je po­ten­ci­jal­ni in­ves­ti­to­ri za ku­po­vi­nu drža­vnog ka­pi­ta­la ne­kog od ne­pri­va­ti­zo­va­nih ba­nja­lu­čkih dru­šta­va.

“Ipak, IRB RS pe­ri­odi­čno nu­di na pro­da­ju akci­je drža­vnog ka­pi­ta­la, ugla­vnom pu­tem ber­ze. Po­slje­dnji pa­ket akci­ja (30 od­sto od akcij­skog ka­pi­ta­la) ‘Ča­ja­vec – Spe­ci­jal­ne opre­me’ pro­dat je u ju­nu ove go­di­ne. Sva ne­pri­va­ti­zo­va­na druš­tva, sa dru­ge stra­ne, ka­ra­kte­ri­še pre­ve­li­ka za­du­že­nost. Me­đu naj­za­du­že­ni­jim pre­du­ze­ći­ma su ‘Ko­smos’, ‘Mi­kro­elek­tro­ni­ka’ i ‘Sto­čar’“, is­ta­kla je Vuj­ni­će­va.

Nekada u privredi radilo 11.500 danas 1.000

Ba­nja­lu­ka ni­je je­di­ni grad u RS či­ja je pri­vre­da go­to­vo u po­tpu­nos­ti uni­šte­na. I Bi­je­lji­na bo­lu­je od is­te bo­les­ti. Se­kre­tar Re­gi­onal­nog cen­tra Sa­ve­za sin­di­ka­ta RS u Bi­je­lji­ni Ne­boj­ša An­drić ka­že da je u pri­vre­di Bi­je­lji­ne ne­ka­da ra­di­lo 11.500 ra­dni­ka, a da ih je da­nas sve­ga – 1.000.

“Mno­gi se vi­še i ne sje­ća­ju prvih pri­va­ti­za­ci­ja pre­du­ze­ća u Bi­je­lji­ni, či­ja vri­je­dnost ni­je pre­la­zi­la 300.000 KM. To su bi­la pre­du­ze­ća ‘Tu­zla pre­voz’, ‘In­ter­šped’, ‘Tran­sprom’, ‘Uni­on – in­vest mon­ta­ža’, ‘Auto­sao­bra­ćaj’, ‘Pi­va­ra’, ‘Ru­dni­ci li­gni­ta Kre­ka’. Os­ta­lo je sa­mo za­bi­lje­že­no da su pro­da­ta za 410.311 KM, od če­ga je 105.321 KM is­pla­će­na u go­to­vi­ni, dok je 304.990 KM is­pla­će­no sta­rom de­vi­znom šte­dnjom“, ka­že An­drić.

Me­đu pri­va­ti­zo­va­nim pre­du­ze­ći­ma či­ja je, nas­tav­lja An­drić, vri­je­dnost ka­pi­ta­la bi­la iznad 300.000 KM, bi­li su: “Zla­ti­bor”, “Na­pre­dak”, “Pro­gres”, “Dis­tri­bu­ti­vni cen­tar”, Ro­bna ku­ća “Po­bje­da”, “Uni­ver­zal”, “Opre­ma”, “Elek­tron”, “Sem­be­ri­ja tran­sport”, Gra­đe­vin­sko pre­du­ze­će “Rad”, Trgo­vin­sko pre­du­ze­će “Dri­na”, “Du­van”, “Gra­fo­sem­be­ri­ja”, Ugos­ti­telj­sko pre­du­ze­će “Dri­na”, “Ši­pad – Sto­lar”, “Ži­to­pro­met” i In­dus­tri­ja gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la “Dri­na”. Ova pre­du­ze­ća su pro­da­ta za 14.531.926 KM, od če­ga je 620.825 KM is­pla­će­no go­to­vi­nom, dok je čak 13.911.101 KM is­pla­će­no sta­rom de­vi­znom šte­dnjom.

“Ka­sni­je će usli­je­di­ti pri­va­ti­za­ci­ja ‘El­va­ka’, ‘Kur­ja­ka’, ‘Ze­ni­ta’, ‘Sem­be­ri­je’, ‘Sem­ber­ke’, ‘Re­mont mon­ta­že’ i ‘Ra­zvit­ka’ iz Dvo­ro­va. Pre­du­ze­ća ‘Kur­jak’ i ‘Ze­nit’ oda­vno su uga­še­na, a na nji­ho­vim lo­ka­ci­ja­ma otvo­re­ni su šo­ping cen­tri i dis­ko­te­ke. Stra­te­ška pre­du­ze­ća, kao što su ‘Ve­te­ri­nar­ska sta­ni­ca’, ‘Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja’, ‘Ko­mu­na­lac’, ‘Sa­va’, ‘Elek­tro­bi­je­lji­na’, ‘Po­ljo­pri­vre­dni za­vod’ i Fa­bri­ka še­će­ra, pri­va­ti­zo­va­na su po po­se­bnom pro­gra­mu pri­va­ti­za­ci­je ko­ji je ut­vrdi­la Vla­da RS, ali po­ka­za­lo se da ra­dni­ci ve­ći­ne pri­va­ti­zo­va­nih pre­du­ze­ća ni­su bi­li pu­no bo­lje sre­će u odno­su na svo­je ko­le­ge iz dru­gih ve­li­kih fir­mi“, sma­tra An­drić.

Re­zul­ta­ti pri­va­ti­za­ci­ja

Od po­čet­ka go­to­vin­skih pro­da­ja drža­vnog ka­pi­ta­la u ba­nja­lu­čkim pre­du­ze­ći­ma, odno­sno od 2000. go­di­ne do kra­ja 2014. go­di­ne, pri­va­ti­zo­va­no je uku­pno 131 pre­du­ze­će, ili 70,81 od­sto uku­pnog bro­ja ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­će pre­dvi­đe­nih za pri­va­ti­za­ci­ju (185). Pri­hod os­tva­ren pro­da­jom drža­vnog ka­pi­ta­la na­ve­de­nih ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća izno­si 1.371.366.862,90 KM, a u stru­ktu­ri na­ve­de­nog pri­ho­da 96,2 od­sto po­ti­če od pri­va­ti­za­ci­je 15 stra­te­ških pre­du­ze­ća (1.319.468.961,90 KM), a 3,8 od­sto (51.897.901,00 KM) od pri­va­ti­za­ci­je 116 ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća od lo­kal­nog zna­ča­ja.

Izvoz i uvoz

Uku­pan izvoz sa po­dru­čja Ba­nja­lu­ke, os­tva­ren 2014. go­di­ne, izno­sio je 516,82 mi­li­ona KM, dok je vri­je­dnost os­tva­re­nog uvo­za izno­si­la 2,02 mi­li­jar­de KM. Pri­tom je is­ka­zan spo­ljno­trgo­vin­ski de­fi­cit u izno­su od 1,5 mi­li­jar­di KM. Po­kri­ve­nost uvo­za izvo­zom pro­šle go­di­ne izno­si­la je 25,6 od­sto.

 Gdje su ra­dni­ci?

Obrad Be­len­za­da sma­tra da na­ro­dni po­sla­ni­ci ne smi­ju ima­ti ve­će pla­te od in­že­nje­ra, do­da­ju­ći da ra­dni­ci i po­slo­dav­ci mo­ra­ju bi­ti na is­toj stra­ni.

“Ra­dni­ka da­nas ne­ma ni­gdje. Uni­šte­ni su. Na­la­ze se na mar­gi­ni. Ne­ma ih u ja­vnom ži­vo­tu. Ni­je­dan ra­dnik ni­je no­si­lac ne­ke druš­tve­ne mo­ći ili po­lo­ža­ja. To je po­gu­bno. Ovo je drža­va i grad po­di­gnut na pri­vre­dnom i ra­dni­čkom gro­blju“, ka­že Be­len­za­da.

SUTRA:

Su­kob taj­ku­na: “Me­tal” bez me­ta­la – “Sto­čar” bez me­sa

Autor: Poslovni portal CAPITAL i Nezavisne novine

Tagovi: izborizdvajamokako je propala banjalucka privredavazno

Povezane vijesti

12.08.2015 | 8:00

Komentar: “Duše su nam prodali”

11.08.2015 | 8:00

Banjalučka privreda spala na nekoliko fabrika (XX)

10.08.2015 | 8:00

Pri­vre­da uni­šte­na po za­ko­nu (XIX)

08.08.2015 | 8:00

“Me­tal” u kan­dža­ma taj­ku­na – “Stočar” bez stoke