Kriza podijelila Evropu

04.03.2009. / 7:00

VAŠINGTON/PARIZ,   Direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros-Kan izjavio je da je zabrinut u vezi sa sposobnošću Evropske unije da koordinira zajednički odgovor na globalnu ekonomsku i finansijsku krizu.
 
“Očito prošlog vikenda Evropljani nisu dali sve od sebe. Gotovo nisu uspjeli pronaći nikakvo zajedničko rješenje”, kazao je Štros-Kan komentarišući zaključke sa hitnog samita EU u Briselu.
On je istakao da je to razlog zašto je zabrinut kada je u pitanju primjena dobrih političkih odluka, posebno prilikom restrukturiranja banaka.
Istupu Štros-Kana prethodio je negativan odgovor evropskih čelnika na plan za spas istočne Evrope uprkos mađarskom upozorenju da se taj region suočava s najtežom krizom do sada. Evropski čelnici obećali su da će pomoći svim članicama EU, ali su stopirali poseban paket pomoći za regiju istočne Evrope u borbi protiv ekonomskog usporavanja. Očekuje se da će evropski lideri na samitu 19. i 20. marta u Londonu usvojiti konačnu zajedničku platformu za rješavanje problema problematične imovine koja pritišće bilanse banaka.
Prema riječima Štros-Kana, bivšeg francuskog ministra finansija, što se tiče različitih paketa podsticaja privrede ono što je učinjeno je u redu.
“Međutim, drugi dio plana mora biti čišćenje bilansa banaka, a to ne ide baš brzo”, rekao je Štros-Kan upozorivši na nedostatak jedinstvene ekonomske politike u 16 zemalja evrozone.
EU je, međutim, juče objavila da će spasiti svaku posrnulu državu članicu evrozone prije nego što se obrati MMF-u i da je dovoljno snažna da pobijedi svjetsku finansijsku krizu. EU je suočena s rastućim privrednim problemima u istočnoj i centralnoj Evropi gdje je rast koji potiče iz stranih ulaganja naglo pao i prijeti da pogorša stanje banaka u zapadnoj Evropi, koje u kriznom regionu imaju svoje poslovnice.
“Politički i ekonomski smo opremljeni da se suočimo s kriznim scenarijem”, rekao je Hoakin Almunja, komesar za novčana pitanja EU.
Istovremeno Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je ocijenila da tekuća kriza vladama pruža priliku da kombinuju spasilačke mjere i važne strukturne reforme potrebne za dugoročan rast i otpornost ekonomija. U juče objavljenom izvještaju “Going for Growth” (Put rasta) ukazuje se na ključne reforme za povećanje životnog standarda u zemljama OECD-a.
“Slom na finansijskim tržištima nije doveo u pitanje korisne efekte preporučenih reformi”, istakao je vodeći ekonomista OECD-a Klaus Šmit-Hebel.
U izvještaju se navodi niz mjera koje, ako se pažljivo sprovode, mogu da podstaknu i tražnju na kratak rok, što će ublažiti efekte recesije i doprinijeti ekonomskom rastu na dugi rok.
Ta “dupla dividenda”, kako su je nazvali u OECD, jeste dostižna i to kroz uvođenje infrastrukturnih projekata, povećanje potrošnje za programe obuke radnika, smanjenje poreza na prihod radnika, posebno onih s niskim zaradama, i reformu antikonkurentskih propisa.