Komšije “šijemo“ i u krizi

15.05.2011. / 7:40

BEOGRAD, Kriza je porazila Srbiju na mnogim poljima – izgubljeno je 220.000 radnih mjesta, a prosječne plate su pale za petinu. Pokazatelji djeluju još strašnije kada se uporede sa situacijom u bivšim jugoslovenskim republikama, a to poređenje nedvosmisleno pokazuje da smo prošli najgore.
I druge bivše republike bilježe „minuse“ na mnogim frontovima. Makedonija je jedina u kojoj zaposlenost nije manja, ali blizu naše „sječe“ radne snage još je jedino Hrvatska. U njoj je onih sa ovjerenom radnom knjižicom danas 10,9 odsto manje nego u septembru 2008. godine. Hrvatska je na ovoj listi jedina stala uz Srbiju i u slučaju pada zarada. U njoj su plate, međutim, „mršavije“ za svega 3,4 odsto. Zaposlenima u ostalim zemljama okruženja i tokom kriznih godina zarade su rasle.
Zaposlenost
Srbija je u septembru 2008. godine upošljavala 1,99 miliona ljudi. U martu 2011. godine na radnim mjestima je 1,77 miliona građana. To je pad od čak 11,2 odsto. U Sloveniji je tokom krize broj radnika smanjen za 7,3 odsto, u Crnoj Gori ih je manje 5,4 odsto, a u Bosni i Hercegovini 1,4 odsto. Makedonija je jedina bivša republika u kojoj je tokom ove dvije i po godine broj zaposlenih povećan i to za – 6,5 odsto.
Stručnjake, nažalost, ovaj presjek ne iznenađuje previše. Srbija je, kažu, propustila da uradi mnoge stvari koje bi spriječile ovako loš rezultat.
– Imamo tako drastičan pad zaposlenosti jer smo zakasnili sa privatizacijom. Ogroman broj ljudi je bio zaposlen u tim firmama, a mnoge su ovih godina prestale da rade – smatra ekonomista Miroslav Zdravković, koji je i prikupio i uporedio ključne pokazatelje za bivše republike. – Oko 200.000 ljudi sada radi u preduzećima kojima prijete stečaj i likvidacija, tako da broj zaposlenih može još da se smanji. Nismo vodili računa o podsticaju proizvodnje, pa su ostale republike imale rast zaposlenih u industriji, a kod nas je taj broj prepolovljen.
Plate
Drugi srpski poraz su – zarade. Da su male i da iz dana u vrijede sve manje na svojoj koži osjeća većina građana Srbije. U ciframa to izgleda ovako – prosječni građanin Srbije u početku svjetske ekonomske krize svakog mjeseca je primao 430 evra. U martu ove godine taj prosjek se „istopio“ i sveo na 346 evra, što je pad od 19,5 odsto. Hrvatska zarada je u istom periodu spala sa 732 na 707 evra.
U ostalim bivšim republikama plate su, koliko-toliko, rasle. Statistika pokazuje da je skok bio najveći u Makedoniji. U ovom periodu one su porasle za petinu – sa 276 evra dostigle su 332 evra. U Crnoj Gori zarada je porasla za 17,9 odsto – bila je 429, a sada je 506 evra. Slovenački prosjek je ojačao za 7,2 odsto i stigao je do 970 evra. I u Bosni i Hercegovini je plata „teža“, doduše, za svega 3,3 odsto i danas iznosi 409 evra.
– Ti podaci uopšte ne traba da čude i ja nisam iznenađen – kaže ekonomista Aleksandar Stevanović. – Srbija je na pola puta između socijalizma i kapitalizma i nije u stanju da se nosi sa spoljnim poremećajima. Ova kriza je otkrila sve slabosti, ali bi se sve to desilo jednog dana i bez krize. Plaćamo to što narod ne želi reforme, a država ih ne sprovodi. Ovo je dug koji plaćamo jer nismo uradili ono što smo morali. Ne čudi ni što je Makedonija toliko bolja. I oni i Crna Gora, a dijelom i Hrvatska, odmakli su u tržišnim reformama. Srbija i Bosna i Hercegovina su najmanje uradile.
Fond zarada
Kada se ukrste podaci o manjem broju zaposlenih i padu zarada, nije baš nikakvo čudo što je Srbija rekorder i po padu ukupnog fonda zarada. Podaci pokazuju da je on smanjen za više od četvrtine, precizno 28,5 odsto. U septembru 2008. godine je iznosio 857 miliona evra, a sada je spao na 612,4 miliona evra. Značajan je pad i u Hrvatskoj – 14 odsto, dok je u Sloveniji manji za svega 0,7 odsto. U Bosni i Hercegovini je veći za 1,8 odsto, u Crnoj Gori za 11,6 odsto. U Makedoniji je veći za čak 28 odsto, ali je i logično s obzirom na činjenicu da su oni imali najveći rast zaposlenosti i zarada.
Nezaposleni
I na kraju prilično nelogičan podatak. Kada bi se efekti krize mjerili po broju nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, Srbija ovaj uragan jedva da je osjetila. Iako svi znamo da su radnici ostajali bez posla munjevitom brzinom, broj zvanično nezaposlenih se povećao za samo 4.000 ili 0,6 odsto. Dostigao je cifru od 730.000. Objašnjenje smo potražili u Nacionalnoj službi zapošljavanja.
– Podsjećamo vas da Nacionalna služba zapošljavanja evidentira, u skladu sa zakonom, nezaposlena lica koja dođu lično i prijave se na evidenciju – šturo su nam odgovorili. – Naša je pretpostavka da se određeni broj ljudi, kada ostane bez posla, pasivizira i ne traži aktivno posao, ili prelaze u zonu „sive“ ekonomije i ne dolaze na evidenciju.
Ta pasivnost evidentno ne krasi građane ostalih bivših republika. U Slovenija je tako broj registrovanih nezaposlenih povećan za 57.000 što je čak 96,6 odsto. Hrvatski zavod je zabilježio 98.000 više nezposlenih što je 48,6 odsto, a bosanski 48.000 što je tačno 10 odsto. U Crnoj Gori je broj nezaposlenih veći za 4.300 što je 15,5 odsto. I opet je Makedonija najuspješnija, jer je jedino u njoj broj nezaposlenih smanjen, za 3,3 odsto – ili 10.000 ljudi.
– U Srbiji su nepouzdana osnovna dva statistička podatka, stopa rasta bruto domaćeg proizvoda i stopa nezaposlenosti – smatra Miroslav Zdravković. – Mi ne možemo da budemo sigurni da li je nezaposlenih 500.000 ili milion. Možda od 700.000 sa evidencije, 200.000 zapravo radi u „sivoj“ zoni. Nije nemoguće da je u vremenu krize smanjen broj onih koji se prijavljuju na biro. U drugim republikama, međutim, broj manje zaposlenih je približan većem broju nezposlenih.
Bolno
Optimizma među ekonomistima nema mnogo. Da bi nam bilo bolje, poručuju, moramo da preguramo reforme. I to bolne.
– Svašta smo mi propustili da uradimo – kaže Aleksnadar Stevanović. – Propustili smo da uredimo privredu. Propustili smo da liberalizujemo tržište radne snage. Nastavili smo da štitimo dužnike, a ne povjerioce. Država se i dalje mješa tamo gdje joj nije mjesto. Nismo privatizovali javna preduzeća, a morali smo to da uradimo. Ako hoćemo da nam bude bolje, moramo da promjenimo ponašanje. Dokle god stanovništvo ne želi bolne reforma i država ih ne sprovodi, s razlogom ćemo biti siromašni i nezadovoljni.
I inflacija najveća
Nemamo se čime pohvaliti ni po pitanju rasta potrošačkih cijena koji je u Srbiji, opet, najveći. Međugodišnja inflacija, aprila ove u odnosu na april prošle godine, u Srbiji iznosi čak 14,7 odsto. Godišnja inflacija u Makedoniji iznosi 4,8 odsto, a u Crnoj Gori 3,7 odsto. U Bosni i Hercegovini su u prva tri mjeseca ove godine, u odnosu na isti period lani, cijene porasle tri odsto, a u Hrvatskoj 2,6 odsto. Godišnji rast potrošačkih cijena u Sloveniji je 1,9 odsto.
Možda je i gore
Podatak od 220.000 manje zaposlenih u Srbiji proizilazi iz zvanične evidencije. Procjene Međunarodnog monetarnog fonda su mnogo poraznije. Oni vjeruju da je tokom krize bez posla ostalo blizu 440.000 ljudi. Brojka je daleko veća od naše zvanične evidencije, jer je među njima 245.000 zvanično zaposlenih, dok je preostalih, ravno 195.000, radilo u – „sivoj“ zoni. I oni potvrđuju da je brojčano najveći gubitak u industriji. Tamo je radilo oko 526.000 radnika, a dvije godine kasnije zvanično zaposlenih je ostalo 447.000. To je pad od čak 79.000, što je 14,9 odsto. Gledano kroz procente, najviše se „urušio“ agrarni sektor. U poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu radilo je 232.000 ljudi, a ostalo je 163.000 zaposlenih. To je 29,9 odsto manje. Novosti