Javni dug rastao 60 evra u sekundi

18.11.2010. / 8:35

BEOGRAD, Do kraja oktobra ove godine, ukupna vrijednost javnog duga porasla je na 11,4 milijarde evra, što je 1,6 milijardi evra više nego na kraju prošle godine.

Do početka 2009. Vlada Srbije je kontrolisala nivo javnog duga koji je u prosjeku iznosio oko devet milijardi evra.

A onda su počele emisije trezorskih zapisa radi pokrića budžetskog deficita, a uporedo s tim i povlačenje spoljnih kredita za infrastrukturu.

Želeći da upozore na opasnost od prekomjernog zaduživanja države, ekonomisti Miroslav Zdravković i Goran Nikolić izračunali su da je javni dug u posljednjih godinu uvećavan prosječnim tempom od 5,2 miliona evra dnevno ili 60 evra u sekundi.

“Krenulo je krajem 2008. s padom poreskih prihoda koji se poklopio sa porastom rashoda za penzije zbog ispunjenja Krkobabićevog predizbornog obećanja o povećanju penzija za deset odsto. Sve do januara 2009. zaduženje države po osnovu kredita kod komercijalnih banaka iznosilo je manje od 20 milijardi dinara, da bi u septembru dostiglo 175 milijardi. Situacija nije alarmantna, ali je veliko pitanje hoće li banke i ubuduće biti spremne da finansiraju državni deficit”, kaže Miroslav Zdravković, autor sajta ekonomija.org.

Budući da povećano zaduživanje države koincidira sa stupanjem na scenu vlade premijera Cvetkovića, autori ovog sajta izveli su i sljedeću računicu: od formiranja vlade dnevni porast javnog duga iznosi u prosjeku 3,4 miliona evra ili 39 evra u sekundi.
Ko je finansirao budžetski deficit
banka                                  iznos kredita (EUR)
Vojvođanska banka    50.652.000
Alfa banka                       37.989.000
Pireus banka                  50.652.000
Eurobank EFG                25.000.000

I nije ovde riječ o statističarskoj dokolici, već o upozorenju da se učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu (BDP) opasno povećava i da je krajem oktobra dostiglo 38,1 odsto. Ako je za utehu, slično učešće javnog duga u BDP-u – 37 odsto ili 122,6 milijardi kuna – ima i Hrvatska, država za koju mnogi kažu da će naredne godine bankrotirati. Ipak, rast javnog duga u ovoj državi u posljednje dvije godine znatno je sporiji nego u Srbiji.

Po Zakonu o budžetskom sistemu, javni dug je limitiran na 45 odsto BDP-a, a pojedini ekonomisti procjenjuju da će taj limit biti dostignut već do sredine 2011. U 2008. godini javni dug je iznosio tek 26 odsto BDP, a onda je uslijedilo rapidno povećanje zaduživanja za koje u Vladi kažu da je samo neizbježan odgovor na krizu. Za prvih deset mjeseci ove godine taj „odgovor“ smo platili povećanjem spoljnog duga za 1,4 milijarde evra i unutrašnjeg za 244 miliona evra.

“Nije to, bar za sada, ništa dramatično. Pa jedan Japan ima javni dug od 200 odsto BDP-a, Italija od 115 odsto. I taj grčki scenario koji mnogi pominju još je daleko od nas. Zaboga, pa Grčka je nagurala budžetski deficit od nevjerovatnih 33 odsto BDP-a, a mi se još lomimo oko par procenata. Nije to za poređenje. Ipak, treba biti oprezan, jer kad se javni dug povećava, lako se može pojaviti sumnja investitora da li je država uopšte u stanju da servisira javni dug, a ta sumnja vodi ka značajnom povećanju premije rizika”, kaže Goran Nikolić, ekonomista Centra za novu politiku.

Da ovdašnji ekonomisti možda pretjeruju s brigom, pokazuju i podaci iz Evropske unije čije članice, po ugovoru o EU, mogu imati budžetski deficit od najviše tri, a javni dug od maksimalno 60 odsto BDP-a. Ne računajući Grčku, to su pravilo prekršili i Portugal sa 84,6 odsto, Irska sa 82,9 odsto, te Španija i Velika Britanija sa preko 66 odsto učešća javnog duga u BDP-u.

Treba, međutim, reći da kod zaduživanja nije važno samo učešće duga u BDP-u, već su važni i struktura zaduženosti, ročnost i cijena duga. Loše je ako preovlađuju strani izvori, a država je nekonkurentna i ima poteškoće sa stabilnošću valute. A to poprilično liči na Srbiju u kojoj je, uprkos relativno skromnom javnom dugu u poređenju s drugim zemljama, situacija vrlo komplikovana.

Otuda svako upozorenje o prekomjernom zaduživanju treba ozbiljno shvatiti. Tim prije što je i učešće našeg spoljnog duga u BDP-u posljednje dvije godine znatno poraslo – sa 65,2 na 78,1 odsto. A i taj spoljni dug, koji je u avgustu iznosio 23,5 milijardi evra, i ovaj javni dug države od 11,5 milijardi evra vraćaće srpski poreski obveznici. Blic