Izvoz Srbije skočio 12,4 odsto u avgustu
30.09.2016. / 15:45
BEOGRAD, Srbija je u avgustu povećala izvoz robe za 12,4 odsto na 1,02 milijarde evra, u odnosu na isti mjesec prošle godine, dok je u poređenju sa julom zabilježila rast eksporta za 0,9 procenata, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Uvoz je u avgustu iznosio 1,38 milijardi evra, što je povećanje od 10,8 odsto u odnosu na isti lanjski mjesec, odnosno rast od 2,0 procenta u poređenju sa julom 2016.
U dolarima, avgustovski izvoz je povećan za 13,4 procenta na godišnjem nivou na 1,14 milijardi dolara, dok je uvoz iznosio 1,54 milijarde dolara, ili za 11,8 odsto više nego u istom mjesecu 2015.
Izvoz je u dolarskom iznosu veći za 1,7 odsto nego u julu, dok je uvoz na mjesečnom nivou povećan za 1,5 procenata.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije porasla je za 7,3 odsto na 20 milijardi evra od januara do kraja avgusta 2016. u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima državne statistike.
Izvoz je u posmatranih osam mjeseci skočio za 9,3 procenta na 8,71 milijardi evra, dok je uvoz robe vrijedeo 11,29 milijardi evra, što je povećanje od 5,8 procenata u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit u robnoj razmjeni je smanjen za 4,5 procenata na 2,57 milijardi evra.
Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmjena za osam mjeseci iznosila je 22,33 milijarde dolara, što za 7,5 odsto više nego u istom periodu 2015.
Izvoz je u dolarima porastao za 9,5 odsto na 9,73 milijarde dolara, a uvoz je “težio” 12,6 milijardi, zabeleživši povećanje od 6,0 procenata u odnsou na uporedni lanjski period. Deficit je iznosio 2,86 milijardi dolara, i manji je za 4,4 procenta.
Pokrivenost uvoza izvozom je povećana na 77,2 odsto sa 74,8 procenata iz istog perioda prethodne godine.
Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine (31,2 odsto), zatim Šumadija i Zapadna Srbija (27,3).
Beogradski region je u izvozu uičestvovao sa 25 procenata, a Južna i Istočna Srbija sa 16,3 odsto.
Najveće učešće u uvozu imao je Beogradski region (45,3 odsto), zatom Vojvodina (26,2), Šumadija i Zapadna Srbija (17,6), dok je udeo Južne i Istočne Srbije u uvozu iznosio 10 odsto.
Srbija je najviše robe izvezla u Italiju (1,47 milijardi dolara), Njemačku (1,28 milijardi), Bosnu i Hercegovinu (809 miliona), Rumuniju (535 miliona) i Rusku Federaciju (511 miliona dolara).
Istovremeno, najveći uvoz za osam mjeseci realizovan je iz Njemačke (1,62 milijarde dolara), Italije (1,31 milijarda), Kine (1,02 milijarde), Ruske Federacije (1,02 milijarde) i Mađarske (584 miliona dolara).
Spoljnotrgovinska razmjena je bila najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,6 odsto ukupne razmjene.
U zemlje CEFTA je izvezeno robe za 1,75 milijardi dolara a uvezeno za 476 miliona dolara u posmatranom periodu, pri čemu pokrivenost uvoza izvozom iznosi 367,6 odsto, odnosno ostvaren je suficit u razmjeni od 1,27 milijardi dolara.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit je ostvaren u robnoj razmeni sa BiH, Crnom Gorom, Makedonijom, Hrvatskom, Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Slovačkom i Velikom Britanijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Pored toga deficit bilježimo i u robnoj razmjeni sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Njemačkom, Mađarskom, Turskom, Belgijom, Irakom, Austrijom, Francuskom… Tanjug
Tagovi: izvozsrbijauvozzavod za statistiku
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
