Izbori i ekonomija

03.10.2008. / 8:30

Komentar: Srđan Šuput
BANJALUKA, Lokalni izbori kucaju na vrata, ali ništa nam novog i spektakularnog u domenu ekonomije neće doneti. Prošla je još jedna kampanja političkih partija, pojedinačnih kandidata, nezavisnih kandidata, a kada se običan građanin zapita šta je zapamtio od silnih obećanja u pogledu poboljšanja njihovog životnog standarda, odgovor je – skoro ništa.
Ne mogu da napišem da se kandidati za načelnike, gradonačelnike i odbornike nisu trudili da istu ideju o razvoju lokalne ekonomije provuku kroz različite slogane i vizije, ali moram da napišem da upravo ti kandidati nemaju viziju na koji način da u svojim opštinama i gradovima podignu ekonomiju. Si programi iole ozbiljnijeg kandidata za načelnika i gradonačelnika ili odbornika svodi se na nekoliko fraza – “nova radna mesta”, “osnovati industrijske zone”, “razvoj malih i srednjih preduzeća”… Za te fraze i vrapci na granama znaju kada idu izbori u RS.
Međutim, moramo se zapitati da li je nešto urađeno na lokalnom nivou da se ova obećanja ispune. Da li lokalna zajednica zaista može da uradi nešto u ispunjavanju ovih obećanja i da li su ljudi koji vode lokalne zajednice upravo ti koji mogu da ispune data obećanja.
Gledajući najveće gradove RS ne mogu a da ne spomenem da se preko 70 odsto budžeta tih gradova troši na infrastrukturu, odnosno za asfaltiranje, kanalizaciju, rasvetu, parkove, trgove, te na manifestacije koje niko ne posećuje, a da se jako mali dio sredstava izdvaja u stvaranje novih vrednosti. Podržavam tvrdnje da nam je svima potrebna infrastruktura za normalan život u 21. veku, ali ne mogu da verujem da neke opštine i gradovi već osam godina samo pričaju o infrastrukturi, kao da je samo to potrebno i da narod može da živi od asfalta i od svetiljki, popločanih trgova i nekoliko puta renoviranih ulica u jednom mandatu.
Takođe ne mogu da ne spomenem da kandidati u svojim programima ističu da imaju način i da žele da podignu posrnulu ekonomiju kako bi otvorili hiljade novih radnih mesta. Ali sve ostaje na željama sa jako malim obrazloženjima na koji način će to uraditi. Ruku na srce, nije sve u rukama lokalne zajednice i ne može lokalna zajednica da uradi puno na tom polju bez podrške i sinergije sa državom, pa zato smatram da je bolje da kandidati ne izlaze pred nesigurne birače sa puno želje da poprave ekonomiju, s idejama o podizanju fabrika, jer ako to ne mogu i nemaju snage i partnera u tim projektima, bolje da se drže priče o asfaltiranju puteva. Moramo da budemo svesni činjenice da u RS imamo preko 100 preduzeća koja su u stečaju, a u kojima država ima dobar dio vlasništva, i da ona nije zainteresovana za njih i da će ih prodavati na licitacijama, te da imamo u najavi prodaju preko 300 preduzeća u vlasništvu države. Pa ako država želi da prepusti privatnom kapitalu da razvija ekonomiju, što je jedino logično, ne moraju kandidati da pričaju bajke o dizanju posrnulih preduzeća.
Možda ovi izbori donesu novu energiju za stvaranje novih ekonomskih vrednosti, a možda ostanemo da gledamo naredne četiri godine kako se ispunjavaju data obećanja na raznim skupovima, a možda ne vidimo i ne osetimo ništa novo, na šta smo i navikli. Sve u svemu neće građanima biti lako napraviti izbor, jer će imati ispred sebe puno programa, ideja, obećanja, želja i uveravanja političara da će se bolje živeti ako baš njih zaokruže 5. oktobra.