KOPAONIK, Privrednici, ministri i bivši ministri, da kojim slučajem dobiju na lotu uložili bi novac u obrazovanje, tehnologije, ali i akcije Srbijagasa.

Goran Pitić, predsjednik UO Sosijete ženeral banke, rekao je da bi investirao u obrazovanje, dok su Aleksandar Vlahović, suvlasnik „Eki investmenta”, i Nenad Popović vlasnik „ABS Hoildingsa“ otkrili da profit leži u novim tehnologijama.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izazvao je gromoglasan smijeh u publici na ekonomskom skupu na Kopaoniku kada je odgovorio da bi kupio akcije „Srbijagasa”, „ jer je to siguran način da postanete vlasnik velikog broja preduzeća u Srbiji“.

Predsjednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke Vladimir Čupić rekao je da bi uložio tamo gdje dobro poznaje ljude i zna šta rade.

“Ako baš insistirate da kažem konkretno, ljubitelj sam ‘Tigra’ iz Pirota.“

Dragoljub Vukadinović, predsjednik Uprave gornjomilanovačkog „Metalca”, kaže su investcije za mnoge privrednike problem, jer su kupoviali preduzeća na kredit, a zatim i opremu modernizovali uz podršku banaka.

On tvrdi da nema takvih problema, ipak priznaje da o ulaganju u ovom trenutku razmišlja samo u snovima.

“Nije mi novac toliki problem, koliko su problem uslovi. Dugoročno ulaganje zahteva stabilan kurs i nisku inflaciju. Ako vam svake godine kursne razlike otkinu po najmanje 10 odsto profita i kad na to dodate kamatu i glavnicu jasno je da ne postoji formula po kojoj se ulaganje isplati. „Metalac” je, na primer, prošle godine uložio sedam miliona evra u fabriku bojlera koja radi uglavnom za građevinarstvo. Taj sektor je stao i mi sada imamo ogroman problem da povratimo uloženo”, kaže Vukadinović i dodaje da se više uzda u strane investitore, jer smatra da oni imaju više potencijala.

Aleksandar Vlahović, partner kompanije „EKI investments, svoj novac plasirao bi u preduzeća koja se bave razvojem novih tehnologija.

“Deo bih sigurno uložio u akcije dobrih kompanija, jer verujem da će se finansijsko tržište oporaviti.“

On ističe da suse sredstva nalaze u bankarskom sektoru, koji vrlo nerado kreditira privredu, ali rado posluje sa državom.

„ Niko ne može da zasniva investicije samo na sopstvenim sredstvima. Bilo bi dobro da država umesto nedovoljnog subvencionisanja kamatnih stopa, koje neće dovoljno motivisati banke, svoju aktivnost preseli u realni sektor, ojača Garancijski fond i na taj način podrži projekte privatnog sektora. Država bi zauzvrat dobila kapital u tim preduzećima“, kazao je Vlahović.

I Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, istakao je na Kopaoniku da nije bio kenzijanac, odnosno zagovornik teorije da država pomaže privredu, ali da ga je sadašnja krizna situacija natjerala da to postane. „Glavu moram da koncentrišem na 2010. godinu”, priznao je ministar.

Goran Pitić, predsjednik UO „Sosijete ženeral banke“ i bivši ministar, kaže da bi dio novca uložio u razvoj Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju, a deo u nekretnine.

Prema negovoij ocjeni ne postoji tražnja za investicionim kreditima već samo nada da će se on povećati u periodu oporavka.

“Kompanije su trenutno uzdržane. Tako da kada se priča o investicijama, pretežno se misli na državna ulaganja. Oči su uprte u državu i ona će imati veliku ulogu da pokrene investicioni ciklus”, složio se još jedan bivši ministar sa Vlahovićem i Dinkićem. Blic/Politika