Glazjev: SAD i Japan izazvaće haos na finansijskim berzama

03.09.2007. / 11:17

SAD i Japan će zbog nedogovorne novčano-kreditne politike izazvati haos, u toku naredne tri do četiri godine, na svjetskim finansijskim berzama, procenjuje poznati ruski eknomista Sergej Glazjev.

On tvrdi da Vašington i Tokio već decenijama štampaju ogromne količine novca, bez realnog pokrića, da bi finansirali sve veće budžetske troškove.

Glazjev je upozorio, kako prenose moskovska elektronska glasila, na činjenicu da Uprava federalnih rezervi (centralna banka) SAD – Fed i Banka Japana počev od 1971. godine “zasipaju” svetsku ekonomiju svojim novcem.
Obim emisije dolara u SAD zavisi direktno od budžetskih rashoda, ukazuje Glazjev, uz opasku da je novčani sistem koji primjenjuju Japanci “još primitivniji”.
Nacionalna banka Japana štampa toliko novca koliko mogu Japan i njegovi susedi da upiju, tvrdi Glazjev i dodaje da se tako novčana sredstva daju, praktično, za nultu kamatu, koja je realno negativna.
“Stabilnost i snaga američke valute odredjuje se, isključivo, željom vodećih svjetskih igrača da svoje finansijske operacije obavljaju u dolarima”, kaže ruski ekonomista i dodaje da se dolarske pozicije još uvek održavaju i zbog toga što se ta novčana jednica koristi prilikom transakcija sa naftom i zlatom.
Glazjev smatra da će dolarska i jenska “piramida”, kao i svaka slična finansijska tvorevina, pretrpjeti krah. Ističe, dalje, da o skorom približavanju krize svedoče i najnovija kretanja na globalnoj finansijskoj sceni.
“Prva lasta predstojeće krize globalnih razmjera postalo je bankrotstvo niza evropskih banaka koje su se bavile prebacivanjem jeftinijih kredita iz Japana na evropsko tržište”, ističe Glazjev.
Kao drugi jak dokaz za svoju tvrdnju Glazjev navodi tekuću propast i bankrotstvo finansijske piramide koja već odavno postoji na američkom tržištu hipotekarnih zajmova.
Vrijednost nevraćenih kredita u SAD, kroz sistem hipotekarnih zajmova, dostiže deset biliona dolara, dok je ukupna suma američkih dugova tri puta veća, kaže Glazjev.
“To je tipična finansijska piramida koju opslužuje Fed putem ubrzanja rada svoje štamparije novca”, tvrdi Glazjev i navodi da američka emisiona banka sada dnevno naštampa oko dve milijarde dolara.
Fed je, medjutim, u avgustu štampao i u promet ubacio na desetine milijardi dolara da bi stišao krizu izazvanu haosom na američkom hipotekarnom tržištu, ističe Glazjev i podseća da su on i neke njegove druge kolege tražile od Centralne banke Rusije da što manju sumu deviznih rezervi drži u dolarima.
Ukoliko SAD zaustave štampariju novca i na tržište počnu da ubacuju znatno manje dolara, berze će reagovati burno i teške posledice su izvjesne, smatra Glazjev.
On ocjenjuje da SAD imaju sve manje mogućnosti za dalje očuvanje monoplskog položaja svoje valute, jer se, izmedju ostalog, potpuno iscrpljuju i “vojno-političke mjere podržavanja dolara”.
SAD su, naime, zbog očuvanja statusa svoje valute i počele rat u Iraku, sada pokušavaju da podriju i susedni Iran, tvrdi Glazjev, uz objašnjenje da je Bagdad kažnjen i zbog namere da se odrekne dolara kao obračunskog sredstva prilikom prodaje vlastite nafte.
Rusija je, prema mišljenju Glazjeva, u krugu zemalja koje su “upale” u američku finansijsku klopku i zbog toga bi, kada se negativan scenario konačno dogodi, mogla da pretrpi veliku štetu.
Postradaće velike ruske kompanije koje svoju trgovinu obavljaju u dolarima, a imaju i dugoročne poslovne ugovore takodje u toj valuti, ističe Glazjev.
On upozorava da šteta zbog toga može biti mnogo veća nego 1998. godine, kada je Rusija bila u pravom finansijskom kolapsu, zbog višestrukog pada kursa rublje i nemogućnosti da vraća strane dugove.
Gazjev istovremeno podseća da Moskva sada oko 50 odsto svojih deviznih i rezervi, u vrijednosti većoj od 400 milijardi dolara, drži u američkoj valuti, dok su sredstva Stabilizacionog fonda, koja premašuju trećinu sume deviznih rezervi, većinski naznačena u dolarima.
Glazjev predlaže da se Rusija “izbavi” od predstojećeg “neminovnog kraha finansijskog tržišta” tako što će svoje energente u buduće prodavati samo za rublje.
Rublja će, ukoliko se taj predlog usvoji, postati pouzdano i snažno sredstvo plaćanja, a zemlje Zajednice nezavisnih država će je koristiti kao rezervnu valutu, tvrdi Glazjev.
Domaća ekonomija će takodje imati veliku korist, jer će kroz rusku privredu snažnije cirkulisati novčana masa iskazana u rubljama i to će blagotvorno djelovati na poslovne investicije, zaključio je Glazjev.