ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

FZO RS ne odustaje od najskupljeg IT sistema u regionu

Objavljeno u FINANSIJE

-Raspisan ubijedljivo najskuplji tender za izradu IZIS-a u regionu, težak 23 miliona KM
-FZO RS: Ponude mogu biti niže
-Vukajlović: Ponude će sigurno biti niže, ali za simboličan iznos
-Srbija na ovaj projekat potrošila 5,8 miliona KM, Makedonija – 10 miliona KM

BANJALUKA – Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske definitivno neće mijenjati vrijednost tendera za izradu elektronskog zdravstvenog kartona i knjižice teškog 23 miliona KM, pa će Republika Srpska imati najskuplji integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) u regionu, saznaje portal CAPITAL.

Povezana slika

U FZO RS ovo pravdaju studijom ekonomske opravdanosti, koju je uradio Ekonomski institut RS, a koja je pokazala da je okvirna maksimalna vrijednost projekta upravo 23 miliona KM.

„Tačan iznos biće poznat po okončanju postupka i u zavisnostni od pristiglih ponuda, koje mogu biti niže od ove cifre“, navode u FZO RS. , iako je poznato da ponude za javne nabavke gotovo nikada nisu drastično niže od maksimalno određene vrijednosti projekta.

Da ovo „tendersko pravilo“ zaista važi potvrdio je za CAPITAL i Igor Vukajlović iz Udruženja građana „Tender“, koji kaže da će ponude za izradu IZIS-a sigurno biti niže, ali za simboličan iznos.

„Ponude budu niže, ali to je neznatno smanjenje, pogotovo gdje su naštimane tehničke specifikacije. Slična je situacija bila prilikom raspisivanja tendera za nabavku uniformi službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova RS. Ponude idu simbolično ispod procijenjene vrijednosti, ako se zna da postoji samo jedan ponuđač. On svakako neće drastično umanjivati svoju zaradu. Ponuda obično ide do 1.000 KM niža“, kazao je Vukajlović.

Tenderom prekšili Zakon o javnim nabavkama

Inače, FZO RS prekršio je Zakon o javnim nabavkama prilikom raspisivanja ovog tendera, jer je postavljenim uslovima favorizovao samo jednog ponuđača, o čemu je CAPITAL nedavno pisao.

Kancelarija za razmatranje žalbi BiH prihvatila je žalbu koju je još prije skoro dva mjeseca uložila sarajevska firma „Xsenon forte“, a koja je ukazala na nezakonitosti.

Iako je FZO, kako stoji u obrazloženju prihvaćene žalbe, u avgustu priznao da pojedini dijelovi dokumentacije upućuju na klasifikacije samo jednog proizvođača – „Infineon“ i izmijenio te dijelove, „Xenon forte“ je potom ponovo ukazao da promjene nisu bile u potpunosti sprovedene, što je Komisija za žalbe i prihvatila.

U Fondu napominju da novi tender neće biti raspisivan, jer postojeći nije poništen niti je Kancelarija za žalbe BiH naložila poništenje tendera.

https://pbs.twimg.com/media/Cf_FRnVWwAIU0iw.jpg„Kancelarija za žalbe BiH je samo jednu žalbu vratila na ponovno razmatranje Fondu zdravstvenog osiguranja RS. Dalje aktivnosti u vezi sa ovim tenderom će se sprovoditi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama BiH“, ističu.

Jedna od najskupljih tenderskih priča u posljednje vrijeme u RS tako se nastavlja, a javnost i dalje špekuliše da je ovaj posao namijenjen upravo kompaniji „Prointer ITSS“ te da je tenderska dokumentacija prilagođena njenim karakteristikama.

Srbiju IZIS koštao četiri puta manje

Javna nabavka teška 23 miliona KM, namijenjena izradi sistema za oko milion osiguranih građana,  postavlja mnoga pitanja pa i ono kako je moguće da je Srbiju istovjetan projekat koštao četiri puta manje. Za 6,8 miliona osiguranih u Srbiji, sistem je plaćen 5,8 miliona KM.

FZO RS namjerava da kupi 3.000 novih računara, ali i softver kartice i čitače. Srbija je, primjera radi, 2015. godine umrežila 800 računara, a kako su zdravstvene ustanove većinom bile opremljene računarima, dokupljeno je samo njih 500.

S druge strane, Srbija je svoj projekat prepisala od Makedonije, koja je formirala IZIS sa 2.500 računara, ili 500 manje nego što to planira FZO RS. Ovu državu projekat sa istim karticama je koštao oko 10 miliona KM, a nije dao nikakve rezultate.

Ipak, famozna studija ekonomske opravdanosti utvrdila je da glavninu troškova IZIS-a čini softver, uključujući i izradu i personalizaciju kartica za korisnike aplikacije i zdravstvene osiguranike.

“Personalizacija kartica je dio softverskog rješenja, tako da je njegov neodvojiv dio. Nešto manje od 20 odsto je učešće hardverskih komponenti, a njihova nabavka se ne može odvojiti od nabavke softvera zbog budućih garancija na funkcionisanje čitavog sistema i održavanja IZIS-a”, objasnili su u FZO.

CAPITAL: Žana Gauk

Ključne riječi:  , , , , , ,

Komentari |


Komentari (16)

  • FZO

    Nece Baja i sin Igor (inace smotan i bezvezan lik do bola) odustati od ovih miliona, i budite sigurni da ce na kraju biti samo jedan ponudjac koji moze da zadovolji ovaj tenderski zahtjev, a on ce biti Prointer ili neko koga oni odrede, a Prointer u tom slucaju ce biti podizvodjac.

  • front

    JA ću im za te pare napraviti i kartični sistem i pride banku sa 15 miliona kapitala.

  • Vukota

    15 miliona KM jeste zarada koju ova vrhuska diktatorska hoce da mazne kako bi kupovali ovu jadnu, bijedni i potkupljivu opoziciju. Nevjerovatno je da se zna koliko para je placeno isto rjesnje u Srbiji (4 puta manje), koliko kosta u federaciji (kad se saberu svi kantoni ispadne 5 puta manje nego u Republici Srpskoj) i niko nista da uradi, provjeri, istrazi, uhapsi. Studiju radio Ekonomski istitut RS…ahahahahahahaaaaaahahahahaha

    • Baja

      Poduvaše ga Savo, Mihajlo i Bojić, na ovaj tender neće ni smjeti predati svoju ponudu. Al’ ih Baja jebe

      • Mare

        Koji Bojic? … Da nije onaj Integral ?

        • Eram

          Nije Mare taj, nego Slavko Bojic vlasnik Procntrol, onaj sto je pokrao KBC Banjaluka sa sankom od 90 hiljada KM.

  • DEAN

    Opaaaaa, uraaaaaa, samo rukaj ide Kusturicu petsto hiljada maraka, samo potpisuj Dejane, sebi zatvor potpisujes……

    • Veselo

      Kusturic ako potpise i uzme samo 500.000KM na 23 miliona je onda totalna budala, ali bas totalna. Treba da trazi barem 3 miliona KM, a ostalih 15 ce da uzme Baja i koga on odredi, a ostatak od nekoliko miliona je zapravo projekat, tj racunari, kartice i sl. Softver kad je Prointer u pitanju nika nije radio nisti je sta valjao. Vidjece to brzo zaposleni FZO.

      • mnogo je kume

        Kako malo, pa Baja im je sve dao. Uža porodica, Boban Kusturic direktor Helikopterskog servisa, supruga Dijana Kusturic direktor na RTRS-u, Dejan Kusturic direktor FZO RS, supruga sekretarica u Palati predsjednika RS. Šira porodica, brat Dijane Kusturić zamjenik načelnika opstine Prnjavor, drugi brat direktor Ergele Vucijak u Prnjavoru, itd, itd… pa je li to malo, i na to sve 500.000KM.
        Koliko ce dobiti od nabavke novog helikoptera to cemo pratiti pa cemo javiti. Provizija ide od firme dobavljava direktno na racun stranog lica u inostranstvu, za usluge posredovanja u prodaji helikoptera. Sve se zna i sve ce biti objavljeno.

        • 2018

          KADA maloga prcmoljka Bobana pitas je li u rodu sa Dejanom Kusturicem on na sva usta negira da su rod, i ja mu stvarno vjerujem. Svi ovi Kusturici su sasvim slucajno na ovim mjestima i to zahvaljujuci samo svojim sposobnostima, a malo i preko podvođenja, a mozda i malo vise. Opa idu izbori 2018!!!

  • Branko

    Jadna li si Republiko Srpska

  • Bla Bla

    Ne znam zašto sve vi tako negativni?!

  • Prava istina o Srbiji

    Kada već sve znate, onda bi mogli malo više da istražite, a savim je jednostavno pronaći koliko je Srbija uložila u IZIS:

    Evo, da se ne mučite:

    Posle 2000-te informatizacija u zdravstvu dolazi pod okrilje Ministarstva zdravlja i počinje da se sprovodi zahvaljujući njegovim projektima, ali i kroz samostalno angažovanje zdravstvenih ustanova. Projekti koji su bili pod okriljem Ministarstva zdravlja su:
    Razvoj zdravstva Srbije (Health Project (Serbia))2 koji je koji je trajao 2003-2012. godine i koji je finansiran iz kredita Svetske banke sa 23,480,000USD. Deo sredstava je bio namenjen i za informatizaciju 4 opšte bolnice (u Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju) i izradu Centralnog informacionog servisa (CIS) – portala za centralizovano prikupljanje i korišćenje resursnih podataka i objavljivanje šifarnika koji se koriste u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.
    Razvoj zdravstva Srbije-dodatno finansiranje (SERBIA HEALTH Additional Financing)3 koji je počeo 2009. godine i koji takođe finansiran iz kredita Svetske banke sa 13,500,000USD. Ovaj Projekat je, kao nastavak prethodnog projekta, nastavio i informatizaciju zdravstvenog sistema, te su pomoću njega unapređivani informacioni sistemi u prethodne 4 opšte bolnice (Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju) i dobijeni bolnički informacioni sistemi (BIS) u još 14 zdravstvenih ustanova…
    – Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou (DILS Delivery of Improved Local Services Project)5 koji je trajao 2008-2014. godine i koji je takođe finansiran iz kredita Svetske banke sa 46,4 miliona USD. Pored Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo rada i socijalne politike, u ovom Projektu je učestvovalo i Ministarstvo zdravlja za koje je predviđeno da za realizaciju osnovnog cilja projekta koristi 12,5 miliona USD. U sklopu ovog Projekta je planirano unapređenje informaciono-komunikacionih tehnologija informatizacijom svih 158 domova zdravlja 6
    IPA 2008 koji se finansirao iz Donacija Evropske unije (EU)7 u vrednosti od 7,5 miliona EUR i u njemu je planirano da se uvedu informacioni sistemi u 10 bolnica8, ali je došlo do prenamene sredstava te je samo nabavljena oprema za 19 bolnica9
    – EU IHIS koji je počeo 2012. godine i koji se finansira iz Donacije EU u vrednosti od 2,500,000EUR. Projektom je predviđen razvoj elektronskog zdravstvenog dosijea i uvođenje BIS-a u 19 zdravstvenih ustanova…

    Kad se sve sabere blizu 200 miliona KM – zvanični dokument iz Srbije: http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrInformatike/2015/Analiza%20IZIS%20-%20maj%202014.pdf

    • Otimate od nase djece

      Decko, dali si procitao sta je predmet posla u tenderskom zahtjevu naseg FZO RS. Vjerovanto nisi, jer da jesi onda bi vidio da je to 100ti dio ononga sto je zamisljeno i sto je planirano da se napravi u Srbiji. Srbija ima 6.5 miliona stanovnika, RS ima samo 1 milion, pa je i tu razlika 5 ili 6 puta. Stoko pjackaska i Prointerovska nemojte da se trudite i da pravdati pljacku koju radite svaki dan. Otimate i radite za Baju i sina Igora koji pljackaju i otimaju od nase djece, a sve to radite jer imate platu. Saucesnik ste u zlocinu koji se radi ovom narodu, nasoj djeci. Imateli i malo obraza, ponosa i kako misite da nas gledate sve u oci sutra kada Prointera ne bude i koji ce zavrsiti kao i Nites koji je pljacka i otimao a sada bjezanija jer SIPA burgija.

    • Debelguzi

      Pljackasi kako objasnjavate dva poslednja tendera u Poreskoj upravi RS i ZZZRS za koji vec sad znamo da ce Prointer dobiti i na koji niko nece moci da se prijavi. U oba slucaju ponude mogu da daju barem 20 firmi iz Banjaluke. Ali Prointer nabaco 20 certifikata i time zatvorio posao i naravno ukrao najmanje 30 do 40% na opremi, racunarima, serverima. Na ovm poslu u FZO bi bilo super da uzmete 30% ali vi ste planirali da uzmete 500%, lopovi!!!!! Ljudi svakodnevno umiru jer nema lijekova, nema higijenski uslova, nema osnovni podrepstina za rad medicnskog osoblja, a vi trosite milione na neke e-knjizice

  • Radnik FZO

    Baja i sin Igor definitivno ne odustaju od pljacke FZO i 22 miliona jer je izislo obavjestenje da se posao nabavke “Integrisani zdravstveni informacioni sistem” nastavlja. Novi rok za dostavu ponuda je 22.11.2017.
    ISPRAVKA ZA
    OBAVJEŠTENJE O NABAVCI
    273-2-2-153-8-181/17
    Obavještenje koje se ispravlja
    Broj obavještenja
    273-2-2-153-3-107/17
    Datum objave obavještenja
    16.6.2017.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

(obavezno)

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

A- A A+