“Već neko vrijeme nam je cilj vraćati stopu inflacije prema 2 odsto”, rekao je Bernanke u Vašingtonu, odgovarajući na pitanja pred Komisijom za budžet u Kongresu. “Stalno pokušavamo spustiti inflaciju na tu ciljanu brojku.”

Bernanke je branio tu odluku centralne banke nakon što ga je predsjednik Komisije pitao ne bi li radije tolerisao višu inflaciju, kako bi ispunio drugu važnu funkciju, a to je otvaranje novih radnih mjesta.

“Na sreću, u proteklih nekoliko mjeseci su ekonomski pokazatelji, među kojima je potrošnja, proizvodnja i aktivnosti na tržištu rada pokazali znakove oporavka”, rekao je Bernanke. “Međutim, izgledi su i dalje nesigurni i nužno je i dalje pažljivo motriti razvoj situacije.” Rekao je i da Fed očekuje da inflacija  “ostane niska.”

Inflacija je u decembru iznosila 1,8 odsto u poređenju s 1,7 odsto mjesec dana ranije. Fed za ovu godinu prognozira stopu inflacije od 1,4 do 1,8 odsto, prenose agencije.

Evropsku uniju, koja je u trećem tromjesečju 2011., uvezla četvrtinu iranske sirove nafte, Kasemi je pozvao da razmisli o prošlonedjeljnoj odluci o uvođenju zabrane uvoza 1. jula.

“Nećemo odustati od nuklearnog programa, čak ako ni kap naše nafte ne budemo mogli prodati”, rekao je dodao da Iran neće u znak odmazde prestati izvoziti naftu nekim evropskim zemljama, bez objašnjenja koje su to države.

“Nažalost, EU je pokleknuo pod američkim pritiskom”, ocijenio je Kasei i pozvao EU da razmisli.

Stručnjaci ocijenjuju da svjetsko tržište nafte neće trpjeti zbog embarga jer će Saudijska Arabija povećati proizvodnju, a Iran će više svoje nafte ponuditi azijskim kupcima te se ne očekuju velike promjene cijena, prenose agencije.

Iran odbacuje optužbe Zapada da pod krinkom civilnog programa nastoji razviti nuklearno oružje.

“Očuvanje ekonomskih interesa i interesa u vezi sirovina mora biti dio naših strateških razmišljanja. Čudim se da je moja podrška upotrebi naših vojnika u borbi protiv piraterije ocijenjena nemoralnom od pojedinih poslanika”, rekao je on u intervjuu njemačkom nedjeljniku “Virtšaftsvohe”.
“Tačno je da dajemo naš doprinos u zaštiti međunarodnih ruta trgovine. To su strateški interesi i bilo bi pogrešno da se ne spoznaju”, poručio je Vestervele.
On je dodao da najprije diplomatskim sredstvima treba pokušati riješiti konflikte.

“Ali, svuda gdje ne napredujemo diplomatski, kao što su na primjer borba protiv terorizma i piraterije, ne preostaje nam ništa drugo nego da uz oružanu silu zaštitimo naše mornare. To da smo u Avganistanu sa našom vojskom zbog sirovina je glupost, ali smo u Avganistanu radi zaštite sirovina kako bi toj zemlji obezbijedili prihode i dobru budućnost”, rekao je on.

Zbog slične izjave je prije dvije godine njemački predsjednik Horst Keler morao da podnese ostavku. On je, nakon posjete Avganistanu, u jednom intervjuu rekao da nema sumnje da je vojna sila potrebna i za očuvanje njemačkih interesa, na primjer, slobodnih trgovinskih ruta.

Godinu dana kasnije je tadašnji ministar odbrane Karl Teodor Gutenberg rekao da Njemačka mora svoje ekonomske interese obezbijediti i vojnim sredstvima. Tanjug

Direktor Ćeran je poručio da i pored toga očekuje da snabdijevanje ugljem bude nesmetano, iako je hladnoća izazvala usporenje radnih procesa u Kolubari.

Ćeran je istakao da Elektroprivreda Srbije (EPS), u čijem je sastavu Rudarski basen Kolubara, funkcioniše maksimalnim kapacitetom.

“Zaposleni u Kolubari rade u ekstremno teškim uslovima, na jutarnjim temperaturama od oko minus 20 stepeni Celzijusa, ali uprkos tome do sada nismo imali većih zastoja,” istakao je Ćeran i izrazio uvjerenje da će rudari, inženjeri i menadžment Kolubare učiniti sve da ne dođe do zastoja.

Termoelektranama proteklih dana isporučuje se  70.000 do 80.000 tona dnevno, a dio uglja koji nedostaje za rad termoelektrana koristi sa deponija. On je podsjetio da je prethodnih dana potrošnja struje u Srbiji bila rekordna zbog čega nema prevelikih rezervi uglja na deponijama.

Rudari Kolubare su do sada ispunjavali sve svoje obaveze, a preduzeće je u 2011. godini oborilo sve proizvodne rekorde, zaključio je direktor Ćeran. Tanjug

U “TE KO” Kostolac kažu da je stanje u proizvodnji električne energije u Kostolcu redovno i da su  preduzete posebne mjere za rad u teškim vremenskim uslovima, kao i da kostolačke termoelektrane rade maksimalnim kapacitetom i elektroprivredi isporučuju dnevno 21 milion kilovat sati električne energije.

Direktor termoelektrane Zlatko Zakošek je istakao da je na deponijama blizu 500.000 tona uglja, i da je to dovoljno za potrebe rada blokova u Kostolcu i Drmnu. Redovno se isporučuje i toplotna energija za gradove Kostolac, Požarevac i okolna naselja.
Najteže je na površinskom kopu Drmno gdje su ekstremni uslovi za rad, ali se proizvodnja odvija uobičajeno za ovo doba godine.  Tanjug

Banke sve više zaoštravaju uslove za kredite
Kao što je očigledno iz proučavanja ECB, banke su u državama zajedničke evropske valute pooštrile uslove kreditiranja u posljednjem kvartalu prošle godine.
To je potvrdilo 35 odsto banaka, dok se na ovaj korak u trećem kvartalu odlučilo 16 odsto banaka, izvještava francuska novinska agencija AFP.
Četvrtina banaka prognozira nastavak pooštravanja kriterijuma za kompanije u prvom kvartalu ove godine. Skoro isti broj banaka planira da pooštri uslove za odobravanje stambenih kredita fizičkim licima.
Pad tražnje za kreditima
Prema istraživanju opala je i tražnja za kreditima. Manja tražnja za kreditima prisutna je kod preduzeća i domaćinstava, zbog sporijeg privrednog rasta odnosno zbog perspektive pada tržišta nekretnina i povjerenja potrošača.
Potražnja privrede je između oktobra i decembra smanjena za pet odsto dok je u periodu između jula i septembra opala za osam odsto. Tražnja za stambenim kreditima je u prošlom kvartalu pala za 27 odsto dok je u prethodnom kvartalu pala za 24 procenta, prenose agencije.
Zabrinutost zbog moguće kreditne krize u evro zoni
Evropska Centralna Banka ECB je istraživanje sprovela između 19. decembra prošle godine i 9 januara ove godine, tako da njeni rezultati ne odražavaju pun uticaj najveće kreditne injekcije u bankarski sistem do sada. ECB je 21. decembra, odobrila kredite u vrijednosti od 489 milijardi evra za 523 banke.
Podaci iz istraživanja povećavaju zabrinutost o mogućoj kreditnoj krizi u evro.

Po poziciji je Sandberg odmah iza Zuckerberga i ukoliko i ove godine ostvari istu zaradu biće žena koja zarađuje najviše na svijetu.
“Od 190 šefova država, devet je žena, u parlamentima širom svijeta 13 odsto čine žene, u poslovnom svijetu glavne menadžerske pozicije zauzima 15,16 odsto žena, brojke se nisu promijenile od 2002. godine i zapravo idu u pogrešnom pravcu”, rekla je Sandberg na konferenciji TED u Washingtonu.
Sandberg je inače završila ekonomiju na Harvardu. Nakon što ju je zapazio Lawrence Summers iz Svjetske banke, njena karijera je krenula uzlaznom putanjom. Kada je počela raditi za Facebook bilo je samo 70 miliona korisnika i kompanija je počela gubiti novac.
Sandberg je prvo radila u Googleu, a zatim ju je Zuckerberg doveo u Facebook. Četiri godine nakon što je došla, društvena mreža ima 800 miliona korisnika i njen oglasni prostor je sve skuplji, prenose agencije.

Iz Schneiderman-ove kancelarije je potvrđeno da su Bank of America, Wells Fargo and JPMorgan Chase tužene njujorškom državnom sudu u Brooklyn-u.
“Hipotekarna industrija je kreirala operativni sistem MERS koji omogućava finansijskim institucijama da zaobiđu okružne administrativne takse, da zaobiđu obavezno prijavljivanje hipotekarnih transfera, i da olakšaju brzu prodaju kao i sekjuritizaciju velikog broja hipoteka.” kazao je tužilac  Schneiderman.
Iz Schneidermanove kancelarije su saopštili da su kreiranjem ovog bizarnog i kompleksnog sistema banke uštedjele 2 milijarde obaveznih zvaničnih tarifa.
Više od 70 miliona hipotekarnih kredita, uključujući i milione of subprime kredita, bili su registrovani u MERS sistemu (Mortgage Electronic Registration System), umjesto u lokalnim i okružnim kancelarijama shodno zakonu.
Portparol JPMorgana Patrick Linehan odbio je da komentariše tužbu.  Ancel Martinez iz Wells Fargo-a kaže da tek provjeravaju tužbu i da za sada nemaju komentar. Iz Bank of America-e su takođe odbili da komentarišu, prenose agencije.

Svega par dana nakon objave informacija o inicijalnoj ponudi, Facebook osmi rođendan dočekuje sa 845 miliona aktivnih korisnika i jako uspješnim poslovanjem, neto prihod kompanije u 2011. godini bio je milijardu dolara.

Vrijednost kompanije procijenjuje se na 75 do 100 milijardi dolara, a prema najnovijem istraživanju koje ima za temu Facebook, a koje je sproveo Pew Research Center, korisnici i dalje pokazuju nesmanjeno interesovanje za ovu mrežu.

Naime, čak i dugogodišnji korisnici ove mreže ne pokazuju nikakve znake zasićenosti Facebookom, pokazalo je njihovo istraživanje.

“Što više Facebook prijatelja korisnik ima, biće aktivniji u dodavanju novih prijatelja, lajkovanju, dopisivanju putem privatnih poruka, komentarisanju, postavljanju i tagovanju fotografija i pridruživanju grupama, navodi se u izvještaju.

Facebook je pokrenut 4.februara 2004. godine na adresi www.thefacebook.com, a the je “ispalo” iz naziva 2005. godine, kada je otkupljen domen facebook.com, za 200.000 dolara.

Najprije mreža je bila dostupna samo studentima Harvarda, a za sve starije od 13 godina postala je dostupna 26. septembra 2006. godine.

Prvih 100 miliona korisnika Facebook je dostigao u avgustu 2008. godine. B92

Ministar finansija  Milorad Katnić, sa saradnicima, primio je juče delegaciju Svjetske banke, koju predvodi Željko Bogetić, glavni ekonomista za Crnu Goru, Srbiju i Makedoniju.
U tom pravcu se trenutno vode pregovori između Ministarstva finansija i Svjetske banke o zaključivanju PBG aranžmana, koji bi omogućio zaduživanje uz garanciju ove međunarodne institucije.
“Ovakva podrška, u uslovima velike nestabilnosti i zatvorenosti međunarodnih finansijskih tržišta, za Crnu Goru je od ogromne važnosti“, istakao je ministar Katnić.
Katnić je prezentovao predstavnicima Svjetske banke najnovije makroekonomske i fiskalne podatke, kao i stanje u bankarskom sektoru, prenose agencije.
Bilo je riječi i  o budžetskoj poziciji i dosadašnjim efektima fiskalne konsolidacije.
„ Zbog negativnog razvoja situacije u evro zoni i rizika sa kojima se suočavaju sve države, sagovornici su obostrano potvrdili neophodnost nastavka vođenja oprezne fiskalne politike, jačanja stabilnosti bankarskog sektora i definisanja mogućnosti finansiranja“,saopšteno je iz ministarstva.

On je pozvao Berlin da pruži više podrške poljuljanim članicama tog monetarnog bloka – Italiji i Španiji.
Zelik je u govoru na Konferenciji o bezbjednosti u Minhenu rekao da bi “2012. mogla da bude godina u kojoj će Njemačka postati lider u Evropi ili … u kojoj će Njemačka posrnuti i privući gnjev Evropljana”.
“Ako se Njemačka na kraju 2012. bude povezivala samo sa strogim mjerama štednje i ključne članice ne budu zadobile političku podršku za te ekonomske akcije, tada bi Njemačka mogla da postane meta gnjeva”, ukazao je Zelik.

On je dodao da ostale zemlje, uključujući tržišta u naglom usponu, nisu shvatile zašto Njemačka nije rada da ulije više novca u iznalaženje rješenja za dužničku krizu.

Tržišta u usponu gledaju na Njemačku “sa izvjesnom konfuzijom, zatim sa frustracijom i onda s prezirom”, dodao je on.

Zelik je predočio da mu je jedan visoki kineski zvaničnik nedavno rekao: “Zašto bih ja djelovao ako Njemačka nije dovoljno zabrinuta da bi djelovala?”, prenijela je francuska agencija AFP.

“Liderstvo podrazumijeva utvrđivanje kursa ka pružanju podrške i inicijativa – prije svega za Italiju i Španiju koje su ovdje od fundamentalno klritičnog značaja – ukoliko one sprovedu fiskalnu disciplinu i strukturalne reforme”, rekao je Zelik.

“Ne kažem vam da bacite novac. Kažem da im unaprijed jasno stavite do znanja da će ga dobiti ako djeluju”, dodao je šef Svjetske banke.

Kancelarka Njemačke Angela Merkel je pod velikim pritiskom da izdvoji više novca za spasavanje finansijski ugroženih članica zone evra, ali je ona ostala nepokolebljiva, ukazujući da su sadašnji mehanizmi za spasavanje dovoljni.

Posljednjih dana njemačka suprematija je bila tema na mnogim skupovima. Učesnici 48. međunarodne konferencije o sigurnosti, eksperti i visoki političari iz sedamdesetak zemalja raspravljali su o postojanju jedne vrste ”njemačke Evrope”.

Poljski šef diplomatije je ocijenio da je Njemačka, ako bi se Evropska unija tumačila kao akcionarsko društvo, najveći, ali ne i većinski akcionar i da su joj za dalji rad potrebni drugi akcionari.

Njemački ministar odbrane Tomas De Mezijer, koji je zajedno sa šefom diplomatije Gvidom Vestervelom predstavljao vladu u Minhenu, smatra da bi, ako bi se njemačka javnost pitala, onda bio odgovor da najveći broj Nijemaca želi vodeću ulogu svoje zemlje, ali u odnosu na ekonomiju, a ne u pitanju sigurnosne politike.
Njemački mediji ocijenjuju da je jedna takva diskusija, zbog njemačke istorije, prije nekoliko godina bila nezamisliva, a sada iznenada postala ””in”” spoljnopolitička tema i da se, povodom evro krize, uvećavaju želje za jačom vodećom njemačkom ulogom.  Tanjug

Generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski rekao je da RTB Bor na sat troši oko 60 megavati struje, a da je redukovana proizvodnja uvedena nakon preporuke Vlade Srbije o preduzimanju mjera zbog uštede električne energije.
“Kako ne bismo doveli u pitanje funkcionisanje bolnica i ustanova od važnosti za grad, jer je prijetilo da dođe do restrikcija struje, odlučili smo da zaustavimo bagere koji rade na raskrivci rudnika bakra Veliki Krivelj”, rekao je Spaskovski.
Prema njegovim riječima, zastoj rada bagera na raskrivci trajaće sve dok budu niske temperature i velika potrošnja struje.

“TE KO” Kostolac u saopštenju navodi da je stanje u proizvodnji električne energije u Kostolcu redovno uz preduzete posebne mjere za rad u teškim vremenskim uslovima, kao i da kostolačke termoelektrane rade maksimalnim kapacitetom i elektroprivredi isporučuju dnevno 21 milion kilovat sati električne energije.

Prema direktoru Direkcije za proizvodnju termoenergije u “TE -KO” Kostolac Zlatku Zakošeku, radi se u veoma odgovornom režimu sa podignutim nivoom mobilnosti svih službi.

Direktor Zakošek je istakao da je na deponijama blizu 500.000 tona uglja, dovoljno za potrebe rada blokova u Kostolcu i Drmnu.

Redovno se isporučuje i toplotna energija za gradove Kostolac, Požarevac i okolna naselja.

Kvarovi se otklanjaju u najkraćem vremenskom roku tako da nema bitnijih zastoja u proizvodnji, navedeno je u saopštenju.  Beta/Tanjug

Pritisak na ulazu u nacionalnom gasnom sistemu je normalizovan, a Bugarska dobija dogovorene obime prirodnog gasa, dodaje se u saopštenju.

Izvršni direktor bugarskog distributera “Bulgartransgasa” Kiril Temelkov upozorio je da je, zbog trajno niskih temperatura, došlo do povećanja gasa za 20 procenata, ali da nema problema u snabdjevanju plavim gorivom.

Evropska komisija objavila je juče da je u osam zemalja došlo do smanjenja isporuke gasa zbog povećane potražnje u Rusiji. Smanjene isporuke registrovane su u Poljskoj, Slovačkoj, Austriji, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Italiji.

Skupštinu društva čine Predrag Umičević, predsjednik Skupštine grada Smedereva Branče Stojanović, predstavnici Ministarstva finansija Stefan Lazarević i Tijana Cvetković i predstavnik Ministarstva ekonomije Zoran Tomić.
Za predsjednika Skupštine U.S.Steel Srbija d.o.o Vlada je imenovala Predraga Umičevića, pa je potom željezari promijenjeno ime.

Na Skupštini je donijeta i Odluka o osnivačkom aktu društva.

Dužnosti su razriješeni dosadašnji generalni i izvršni direktori U.S.Steel-a, a za novog vršioca dužnosti direktora imenovan je Vukica Šćekić.  Beta