Evropske vlade traže izlaz iz kreditne krize

07.10.2008. / 8:49

LONDON/BERLIN/PARIZ/VAŠINGTON, Evropske vlade će ove sedmice uporno raditi, kako se juče procijenjuje u Londonu, da spriječe dalje pogoršanje situacije na već uzdrmanom kontinentalnom kreditnom tržištu i izbjegnu oštru finansijsku krizu, koja već danima potresa SAD.
 Britanski ministar finansija, Alister Darling, namjerava da objavi plan na osnovu koga bi država postala akcionar nestabilnih domaćih banaka, piše dnevnik “Gardijan”.
 List prenosi i stav novog – starog ministra u britanskoj vladi Pitera Mendelsona koji je upozorio da će kabinet premijera Gordona Brauna morati da razmotri manjinsko učešće države u vlasništvu nestabilnih banaka prije nego što ih, ukoliko se ukaže potreba, sasvim preuzme.
 “Gardijan” prenosi i stav britanskog ministarstva finansija koje je vrlo nezadovoljno odlukom njemačke vlade da garantuje sve štednje uloge građana, jer će zvanični London sada biti izložen još jačem pritisku da učini isto.
 Ekonomski komentator dnevnika “Indipendent” procijenjuje da ukupna štednja građana u Velikoj Britaniji sada dostiže sumu od 2,4 biliona evra.
 Vlade Irske i Grčke su krajem prošle sedmice, takođe, odlučile da garantuju štedne uloge svojih građana, nakon čega je u Britaniji počela velika navala građana na domaće banke, jer su klijenti rješili da svoju ušteđevinu prebace u irske banke.
 Londonski poslovni dnevnik “Fajnenšel tajms” (FT) najavljuje “velike korake” britanskog ministra finansija za obimnu pomoć ugroženim domaćim bankama, navodeći da će u toj finansijskoj operaciji možda biti korišćen i novac poreskih obveznika.
 FT piše, komentarišući sve dramatičniju situaciju u evropskoj privredi, da se njemačka vlada odlučila na garantovanje štednje bankarskih uloga građana u ukupnoj vrijednosti blizu 600 milijardi evra, sa ciljem da spreči “panično podizanje štednje, zbog straha od uticaja svjetske finansijske krize na najveću evropsku privredu”.
 U Parizu je juče objavljeno da je najveća francuska banka “Pariba BNP” odlučila da za sumu od 14,5 milijardi evra otkupi većinski dio posrnulog bankarskog giganta “Fortis” u Belgiji i Luksemburgu, što bi trebalo ne samo da pomogne spasavanju tog bankarskog giganta, već i da smiri i sve veću nervozu na kontinetalnom finansijskom tržištu.
 Njemačka vlada je juče odlučila da uloži 50 milijardi evra u sanaciju ugrožene domaće hipotekarne banke “Hipo ril istejt”, a takvu akciju je juče podržala i Evropska centralna banka.
 I italijanska vlada će, najvjerovatnije, morati da interveniše i pomogne najvećoj domaćoj komercijalnoj banci “Uni kredit”, koja je već, zbog finansijskih problema najavila da će morati da uveća vlastiti kapital za najmanje 6,6 milijardi evra u nastojanju da smiri nepovjerenje investitora.
 Generalni sekretar administracije francuskog predsjednika, Klod Gean, saopštio je da će vlasti njegove zemlje hitno intervenisati ukoliko pristignu “zabrinjavajući signali” od domaćih banaka.
 “Niko ne zna šta se može dogoditi sutra u bankarskom sektoru”, upozorio je Gean i dodao da će, prema njegovom mišljenju, domaće banke uspješno prebroditi tekuću krizu i da štedni ulozi građana neće biti ugroženi.
 Gean i neki drugi francuski zvaničnici smatraju da bankarski sistem njihove zemlje još nije izložen tako velikim rizicima kao što je to slučaj sa bankama u SAD.
 Francuski predsjednik Nikola Sarkozi je, inače, u subotu uveče najavio, nakon sastanka sa premijerima Velike Britanije i Italije, Gordonom Braunom i Silvijem Berluskonijem, kao i njemačkom kancelarkom Angelom Merkel, da će direktori velikih evropskih banaka, ukoliko se ne budu držali dogovorenog kursa za izlazak iz krize, biti oštro kažnjeni.
 Sarkozi je, istovremeno, rekao da će Evropska komisija (EK), koja u Evropskoj uniji (EU) ima izvršno-operativnu funkciju, morati da ima fleksibilniji stav oko ispunjavanja jednog od suštinskih pravila Unije koje se odnosi na visinu dozvoljenog budžetskog deficita zemalja – članica.
 Takav stav u praksi znači da bi Francuska i neke druge članice mogle, u nastojanju da što prije prevaziđu posljedice finansijske krize, da premaše postojeći troprocentni limit za budžetski deficit koji je predviđen pravilima EU.
 Berluskoni je poslije pariskog skupa ocijenio da Evropi ne preti finansijska kriza koju sada preživljavaju SAD i takođe se založio za “fleksibilniji” stav EK kad je riječ o dozvoljenom nivou budžetskog deficita u EU.
 Italija se, kako je naglasio Berluskoni, a prenosi agencija ANSA, zalaže za “nova, otvorenija, pravila u poslovanju banaka i bankarskih institucija i ostvarenje veće kontrole nad radom tog sektora”, radi izbjegavanja špekulacija, u uslovima globalne finansijske krize.
 U osvrtu na globalnu finansijsku krizu FT piše da bi u SAD već danas mogla da počne primjena krajem prošle sedmice usvojenog i 700 milijardi dolara vrijednog vladinog paketa za otkup loših akcija finansijskih organizacija, najviše oštećenih u tekućoj kreditnoj krizi koja je počela u avgustu minule godine poslije sloma američkog hipotekarnog tržišta.
 Američko ministarstvo finansija bi trebalo, kako se najavljuje u Vašingtonu, da objavi smjernice za izbor manjeg broja menadžera koji će upravljati vladinim fondom za spasavanje posrnulih banaka i drugih finansijskih organizacija.