Dozvoljeni minus i dalje skup

13.06.2011. / 9:37

BEOGRAD, Korišćenje dozvoljenog minusa po tekućem računu i dalje je veoma skupo. Prosječna kamata na dozvoljeni minus po tekućem računu, prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju marta iznosila je 30,23 odsto. To je od dva do tri puta više nego na gotovinske zajmove, koji se najčešće koriste.
Ima banaka koje su bile jeftinije, ali i onih koje su zaračunavale paprene kamate. Kamatne stope na pozajmicu po tekućem računu u prvom tromjesečju kretale su se u rasponu od 19,73 odsto, pa čak do 38,42 odsto.
Građani se, upravo zbog ovako visokih kamata, sve rjeđe odlučuju da koriste dozvoljeni minus. Tako je, prema podacima Kreditnog biroa, odobrena pozajmica za 4,3 miliona korisnika tekućih računa, iznosila u aprilu 36,7 milijardi dinara, ali se znatno manje od tog iznosa i koristi. Zabrinjava, međutim, što je poslije smanjenja kašnjenja u otplati ove vrste pozajmice u martu sa decembarskih 8,6 na 6,4 odsto, u aprilu došlo do skoka na 6,6 odsto. U izmirivanju obaveza po tekućem računima kasni oko 222.500 građana.
Bankari kažu da građani kasne sa otplatom obaveza po tekućem računu prije svega zbog neredovnih i smanjenih zarada, kao i zbog gubitka zaposlenja. Ukoliko u „crvenom“ ostanu dva mjeseca, bilježi ih Kreditni biro, a onda godinu dana ne mogu da koriste ovu vrstu pozajmice.
Ipak, treba znati da ukoliko neko ima platu od 40.000 dinara, i pozajmicu po tekućem računu koristi u punom iznosu godinu dana, nakon isteka na ime kamate banci plaća 12.000 dinara ili gotovo trećinu odobrenog limita. Od 1. jula više neće biti limita od jedne zarade, a neke banke već nude klijentima za 50 odsto uvećan dozvoljen minus. Upravo na ovim zaduženjima banke najviše profitiraju.
Prosječna zatezna kamatna stopa na nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu iznosila je do kraja marta 51,76 odsto, što je za 2,8 procentnih poena niže nego na kraju 2010. Kaznene kamate su imale raspon od 42,58 do 77,61 odsto.
Limit
Hrvatska centralna banka je, da bi zaštitila građane koji imaju problem u otplati kredita, limitirala kaznene kamate na 12 odsto. Tako, ukoliko neko uđe u „crveno“, praktično je zaštićen i banka ne može da mu naplati više od propisane kamate. Hrvatski građani imaju mnogo veći problem u otplati zajmova nego stanovnici Srbije, pa je njihova centralna banka posegla za ovom administrativnom mjerom.  Novosti