Devizni kurs ubija na rate

28.10.2010. / 8:00

BEOGRAD, Ko god je uzeo bilo koju vrstu kredita, vezan za evro ili “švajcarac”, u posljednjih godinu dana se gorko kaje jer su rate, zbog rasta kursa, drastično uvećane.
Najgore prolaze građani sa stambenim zajmovima čije su mjesečne obaveze i inače velike, i koji su se u najvećem broju zadužili maksimalno, odnosno do polovine plate. Sa rastom evra, rate su im premašile to izdvajanje, tako da su mnogi u problemu kako da ih otplate. Prema posljednjim zvaničnim podacima, 104 korisnika stambenih pozajmica nije u stanju da ih vrati i banke su spremne da aktiviraju hipoteke.
Sve obaveze po kreditima su obračunate po srednjem kursu NBS, koji primjenjuje većina banaka, ali i dalje ima onih koje zaračunavaju rate po svom prodajnom kursu. On je uvek značajno iznad zvanične vrijednosti evra, u prosjeku od dva do tri dinara. Zbog sve većeg rasta evropske valute, centralna banka i same banke savjetuju građanima da se zadužuju u domaćoj valuti, sa fiksnom kamatom.
Anketa -Koliko je novi pad dinara ugrozio vaše poslovanje ?
Rodoljub Drašković, predsjednik “Svislajon-Takovo”
– Svako “klizanje” dinara podrazumjeva i klizanje troškova i imputa proizvodnje, pa je stoga jako bitno da imamo stabilan kurs. Jer, kao većinski izvoznici nismo toliko pogođeni trenutnim oscilacijama na tržištu, ali dugoročno gledano, jesmo.
Nama odgovara svakako stabilan dinar da bismo mogli da projektujemo cijene svojih finalnih proizvoda. Nepopularno je da zbog oscilacija dinara svaka tri mjeseca menjamo cjenovnike.

Nikola Pavičić, direktor “Sintelona”
– Slaba ekonomija ne može da ima jak dinar i to je razlog, prije svega, za jačanje vrijednosti evra. Prema tome, uticaj na rast cijena svakako predstoji u narednom periodu.
Dakle, na deo rasta inflacije odražava se i skok kursa.
Pravi lijek za takvo stanje je da se sredi ekonomija i krene uzlaznom linijom.
Neophodna je mnogo veća stopa rasta, zato što još nismo sa proizvodnjom prešli granicu iz 1989. godine. Imamo tek 70 odsto te stope proizvodnje.

Toplica Spasojević, predsjednik kompanije ITM
– Naši kreatori monetarne politike zaboravljaju da svaki procenat pada dinara znači 0,3 ili 0,5 odsto inflacije. Pad dinara diže inflaciju, ona ponovo obara dinar i tako idemo ukrug. Ulazimo u jednu neprekidnu spiralu. Ako hoćemo inflaciju pod kontrolom, moramo da smanjimo javnu potrošnju i otvorimo prostor za investicije. Srbija samo tako može da izađe iz ove situacije. Neko od autoriteta mora da presječe tu spiralu. Bez investicija u industriju i poljoprivrednu proizvodnju i izvoz, ne možemo da se izvučemo.
“Švajcarac”
Dok je evro u ovoj godini ojačao za deset dinara, švajcarski franak je skočio 21,67 odsto u odnosu na našu valutu. Tako da građani koji imaju kredite vezane za “švajcarac” teškom mukom ih otplaćuju. Najugroženiji su oni sa stambenim zajmovima. Oko 40 odsto stambenih pozajmica je u francima.

Evro 109,66 dinara
U bankama je u srijedu evro dostigao skoro 110 dinara! Bankari su evropsku valutu prodavala od 108,38 pa do čak 109,66 dinara! To je u odnosu na srednju vrijednost deviznog kursa bilo više od 1,40 do 2,68 dinara. Za evro se na šalterima plaćalo od 104,31 dinara do 104,84 dinara. Tako su bankari još jednom iskoristili skok evra da debelo zarade, a građani koji su u sredu plaćali rate kredita imali su crn dan. U mjenjačnicama je bila nešto blaža situacija. Za evro su mjenjači uglavnom tražili od 107,40 do 107,60 dinara, ali je bilo i onih koji su evropsku valutu “cijenili” 108 dinara. Evro su otkupljivali od 105,90 do 106,30 dinara. Novosti