Cilj – visoka stopa zaposlenosti i produktivnosti

17.07.2011. / 10:17

BANJALUKA, Strategija rasta i razvoja EU do 2020. godine, napravljena u cilju kako bi Unija izašla iz krize jača i učinila svoju privredu sa visokom stopom zaposlenosti, produktivnosti i društvene kohezije, ističe tri međusobno povezana prioriteta – pametan, održiv i inkluzivan rast, navodi se u biltenu Odjeljenja za makroekonomsku analizu Uprave za indirektno oporezivanje /UIO/ BiH.

Pametan rast definiše privredni razvoj zasnovan na znanju i inovacijama, a održiv zahtijeva promovisanje povećane efikasnosti korištenja resursa i konkurentniju privredu, dok u inkluzivan rast spada unapređenje privrede sa visokom stopom zaposlenosti koja vodi ka uvećanoj društvenoj i teritorijalnoj koheziji.

EU treba da definiše gdje želi da bude do 2020. godine i u tom smislu Evropska komisija smatra da su glavni ciljevi da 75 odsto stanovništva između 20 i 64 godine bude zaposleno, investiranje u razvoj tri odsto BDP, udio učenika koji napuste školu treba biti ispod 10 odsto i najmanje 40 odsto mlađe generacije treba da ima završen fakultet.

Ovi ciljevi su međusobno povezani i od velike su važnosti za ukupan uspjeh, pa Evropska komisija predlaže i da to budu nacionalni ciljevi svake države prilagođeni njenim okolnostima. Svijet se kreće brzo i suočava sa dugoročnim izazovima – globalizacijom, velikim pritiskom na resurse i intenziviranim procesom starenja stanovništva.

Dokument Energetska strategija EU, uz inicijativu “Efikasna upotreba resursa u Evropi”, imaju namjeru da se izvrše dalekosežne promjene u načinu kako EU proizvodi i troši energiju. To je ujedno i energetska startegija Evropske komisije za period do 2020. godine u kojoj je strukturisano pet prioriteta.

To su ograničenje korišćenja energije u Evropi, izgradnja integrisanog panevropskog energetskog tržišta, osnaživanje potrošača i dostizanje najvišeg nivoa sigurnosti, proširenje evropskog liderstva u razvoju energetskih tehnologija i inovacija, te jačanje eksterne dimenzije energetskog tržišta EU.

Sektori građevinarstva i transporta predstavljaju izuzetan potencijal za uštedu energije, a kako bi se ovaj potencijal koristio efikasno, predlaže se ubrzanje stope zamjene sredstava, predstavljanje energetskih kriterijuma prilikom svih postupaka javnih nabavki, radova, usluga i proizvoda, razvoj finansijskih programa kako bi se protežirali projekti za uštedu energije, unapređenje održivost sektora transporta, te smanjenje zavisnost od nafte.

Imperativ je da evropska industrija mora ostati konkurentna, a kako bi se postigle uštede u ovoj oblasti, Evropska komisija želi da unaprijedi energetsku efikasnost i redefiniše ciljeve EU.

Ranije usvojeni energetski ciljevi, koji predviđaju smanjenje emisija stakleničkih gasova za 20 odsto, povećanje udjela energije iz obnovljivih izvora za 20 odsto i unapređenje energetske efikasnosti za 20 odsto, biće teško ostvariti do 2020. godine i zbog toga je predloženo redefinisanje sredstava koja će to omogućiti kako bi postavili EU na put koji vodi ka konkuretnoj, sigurnoj i održivoj energiji.

Za dugoročno održiv rast, stvaranje radnih mjesta i kvalitet života, države članice su se saglasile da se ti izazovi najefikasnije mogu tretirati donošenjem zajedničkih politika i aktivnostima na nivou EU, kroz proces “evropeizacije” energetske politike.

To uključuje usmjeravanje fondova podrške EU ka javnim prioritetima, a nova EU energetska strategija će zahtijevati značajne napore u dijelu tehničkih inovacija i ulaganja, što će poticati dinamiku i konkurentnost na tržištu i jačanje institucionalnih aranžmana za praćenje i vođenje ovih razvojnih procesa.   Srna