Redovan promet Berze iznosio je 16,9 miliona kuna, a još 7,7 miliona kuna ostvareno je blok prometom dužničkih vrijednosnih papira. Pet je akcija danas imalo promet iznad milion kuna, od kojih najveći, od 3,5 miliona kuna, akcija HT-a čija je cijena porasla 1,23 odsto, na 241,95 kuna. Promet od 2,3 miliona kuna ostvarila je akcija Ingre, koja i danas bilježi visok odstotni porast cijene, od 14,48 odsto, na 5,14 kuna.

Za 1,4 milion kuna protrgovano je danas akcijama AD Plastika uz porast cijene od 1,48 odsto, na 115,50 kuna. Porast cijene od 11,91 odsto, na 6.500 kuna, zabilježila je redovna akcija Croatia osiguranja ostvarivši 1,2 miliona kuna prometa. Nešto malo više od milion kuna prometa imala je akcija Petrohemije, uz pad cijene za 0,73 odsto, na 202,51 kunu. Hina

Nakon jučerašnjeg neradnog dana na Ljubljanskoj berzi, indeks SBI TOP ustuknuo je danas 1,46 odsto, a najlikvidnija je bila Krka, koja je ostvarila promet od 822,52 hiljade evra, ojačavši 1,09 odsto. Najveći gubitnik prve kotacije bio je Mercator, koji je posrnuo snažnih 7,14 odsto, zaključivši na cijeni od 130 evra, a na početku trgovanja je bilježio pad i veći od 14 odsto. Dnevni promet tom akcijom iznosio je 188 hiljada evra. Oštar pad pripisuje se vijesti da je Agrokor odustao od svoje ponude za preuzimanje vodećeg slovenskog trgovačkog lanca.

Beogradski indeksi Belex15 i Belex line ojačali su 0,93, odnosno 0,69 odsto, a najviše se trgovalo akcijom NIS-a (+0,46 odsto), čiji je promet iznosio 4,75 miliona dinara. Među značajnijim dobitnicama su se istakle Komercijalna banka (+2,85 odsto) i AIK banka (+1,79 odsto).

U Sarajevu je SASX-10 oslabio 0,43 odsto, a SASX-30 za 0,09 odsto, dok je BIFX porastao 1,04 odsto. Najtrgovaniji je bio Bosnalijek, čiji je promet dostigao 72,54 hiljade KM, a što je praćeno rastom cijene od 0,59 odsto.

Na Banjalučkoj je berzi BIRS oslabio 0,28 odsto, dok je FIRS porastao značajnih 1,91 odsto. U Makedoniji je MBI10 ustuknuo 0,26 odsto, dok je MBID porastao tek 0,03 odsto. I crnogorski indeksi kretali su se raznoliko, odnosno Monex20 je ojačao 1,16 odsto, dok je MonexPIF skliznuo 0,58 odsto. Poslovni.hr

Najveći dnevni porast zabilježile su dionice ”Zif mi grupe” iz Sarajeva za 4,20 odsto, dok je najveći dnevni pad od 2,30 odsto imalo Javno preduzeće ”Elektroprivreda BiH”.

Promet na kotaciji iznosio je ukupno 126.741 KM.

Na kotaciji kompanija ostvaren je promet od 72.548 KM, na kotaciji fondova promet od 31.633 KM, a na kotaciji obveznica od 22.559 KM.

Na primarnom slobodnom tržištu ostvaren je promet od 9.264 KM.

Najveći dnevni promet na primarnom slobodnom tržištu ostvaren je dionicama ”Solane” iz Tuzle u iznosu od 4.782 KM.

Na sekundarnom slobodnom tržištu i na tržištu za emitente u stečaju nije bilo zaključenih transakcija.

Vrijednost Bifeksa je porasla za 15,36 indeksnih poena na 1.489,90 poena, što u odnosu na prošlo trgovanje predstavlja rast od 1,04 odsto.

Vrijednost indeksa Saseks-10 je pala za 3,52 indeksna poena na 820,68 poena, što u odnosu na prošlo trgovanje predstavlja pad od 0,43 odsto.

Vrijednost indeksa primarnog slobodnog tržišta Saseks-30 je pala za 0,81 indeksni poen na 944,21 poen, što u odnosu na prošlo trgovanje predstavlja pad od 0,09 odsto. Srna

Najveći promet od 80.960 KM ostvaren je trgovanjem akcijama “Telekoma Srpske” po kursu od 1,45 KM, podaci su iz Berze.

Najveći rast vrijednost od 18,99 odsto registrovan je kod akcija banjalučke “Tržnice”, dok je najveći pad vrijednosti od 16,67 odsto registrovan kod akcija “Birača” iz Zvornika.

Vrijednost berzanskog indeksa opala je za 0,28 odsto i iznosila je 814,11 poena, dok je vrijednost indeksa fondova porasla za 1,91 odsto i iznosila je 1.789,28 poena.  Srna

Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks u 7:30 sati bio u minusu 0,2 odsto, a blago su pale i cijene akcija u Australiji te Hong Kongu. Berzovni indeksi u Šangaju, Singapuru i Južnoj Koreji ojačali su između 0,1 i 0,5 odsto, dok je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7:30 sati bio u minusu 0,4 odsto. U pregovorima tri vladajuće grčke stranke noćas nije postignut dogovor o svim mjerama štednje koje od te članice evrozone traže Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond. Iz grčke vlade poručuju da je dogovoreno otprilike 90 odsto od 3,3 milijarde evra obećanih ušteda u ovoj godini.

Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos otputovao je jutros u Brisel, gdje bi se danas trebao sastati s ministrima finansija evrozone, koji će procijeniti je li Grčka učinila dovoljno kako bi dobila novi paket pomoći, vrijedan 130 milijardi evra, i tako izbjegla bankrot. Osim Grčke, ulagače je zabrinuo i jutros objavljen podatak o rastu inflacije u Kini u januaru s 4,1 na 4,5 odsto. Ponovo buđenje inflacije onemogućiće kineskoj centralnoj banci dalje popuštanje monetarne politike kako bi podstakla rast privrede.

Loše je na tržište uticao i podatak o padu narudžbi za tešku mašineriju u Japanu u decembru prošle godine za 7,1 odsto. Zbog toga su cijene akcija industrijskih divova Hitachi Construction Machinery i Komatsua pale više od 1,5 odsto. Pale su i cijene akcija rudarskih divova, nakon što je australijski BHP Billiton izvijestio o 5,5 odsto manjoj dobiti u drugom lanjskom polugodištu. Akcija BHP Billitona pojeftinila je 2, a Rio Tinta 0,2 odsto.

Nada ulagača da će Grčka ipak dobiti drugi paket pomoći, premda nije prihvatila sve uslove međunarodnih kreditora, podstiče rast evra na valutnim tržištima. Jutros je njegov kurs dostigao 1,3308 dolara, najviši nivo u dva mjeseca, dok je juče u ovo doba iznosio 1,3275 dolara. U odnosu na japansku valutu, kurs evra porastao je s jučerašnjih 102,30 na 102,60 jena.

I dolar je ojačao prema japanskoj valuti, pa je njegova cijena porasla s jučerašnjih 77 na 77,15 jena. Nakon što je juče ojačala za 30 centi, jutros se terminska cijena nafte na berzi u Njujorku stabilno kreće iznad 98,70 dolara po barelu. Hina

Dow Jones Industrial Average ojačao je 0,04 odsto, na 12.883 boda, dok je Standard & Poor’s 500 porastao 0,22 odsto, na 1.349 bodova, a Nasdaq Composite 0,41 odsto, na 2.915 bodova. Vodeće političke stranke u Grčkoj ni juče nisu postigle sporazum o daljim reformama, usmjerenim na budžetsku štednju, premda im je prvobitno predviđeni rok istekao u ponedjeljak.

Grčki premijer Lucas Papademos kazao je juče da su čelnici tri stranke vladajuće koalicije postigli dogovor o svim nužnim reformama, osim one o penzijskom sistemu. Pritom je izrazio nadu da će se postići dogovor i oko te tačke pregovora do četvrtka, kada se u Briselu sastaju ministri finansija evrozone.

Upravo to što je sazvan sastanak ministara finansija, na kojemu će se raspravljati o novom paketu pomoći Grčkoj i pregovorima te članice evrozone s kreditorima o restrukturiranju dugova, smatra se dobrim znakom. Grčke vlasti moraju ovih dana dogovoriti i dalje reforme i uslove s privatnim kreditorima o restrukturiranju dugova. Taj paket mjera moraju, pak, odobriti Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond najkasnije do 15. februara, kako bi se stigla provesti sva potrebna procedura do 20. marta, kada Grčkoj na naplatu stižu obveznice, vrijedne više od 14 milijardi evra.

Ulagači se nadaju da će sporazum biti postignut, no ako Grčka do polovine marta ne dobije drugi paket pomoći, vrijedan 130 milijardi evra, mogla bi bankrotirati. Osim Grčke, u fokusu ulagača bili su i kvartalni poslovni rezultati. Premda nisu impresivni, finansijski izvještaji većine kompanija bolji su od očekivanja. Dosad je izvještaje objavilo 315 kompanija iz sastava S&P 500 indeksa, pri čemu ih je 61 odsto nadmašilo očekivanja, dok je u prethodnim kvartalima to ostvarilo oko 70 odsto kompanija.

I na evropskim se berzama juče trgovalo oprezno. Londonski FTSE oslabio je 0,24 odsto, na 5.875 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 0,08 odsto, na 6.748 bodova, a pariški CAC 0,05 odsto, na 3.410 bodova. Hina

Indeks Frankfurtske berze DAX porastao je za 0,5 odsto na 6.790 bodova, indeks Pariške berze CAC za 0,4 odsto na 3.426 bodova, dok je londonski FTSE blago oslabio, i to za 0,04 odsto, skliznuvši na 5.887 bodova. Grčki lideri stranaka razgovaraće o strožim mjerama štednje koje od njih traže Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska unija i Evropska centralna banka (ECB) kako bi Atini odobrili drugi paket pomoći, vrijedan 130 milijardi evra.

“Mislim da se nećemo pomaći s mjesta sve dok se ne dogovore. Čini se da je upravo taj dogovor trenutno kamen spoticanja”, kazao je Chris Beauchamp, tržišni analitičar iz kompanije IG Index. “Ako se dogovore, mislim da bi tržište moglo malo ojačati”. U takvim okolnostima najviše su porasle cijene akcija banaka.

Portugalske banke Banco Comercial Portugues i Banco Espirito Santo ojačale su tako čak 19,9 odnosno 14,7 odsto. Italijanske banke takođe su bile na dobitku, pa je Banco Popolare dobio na vrijednosti 3,7 odsto, UniCredit 5,1 odsto a Banca Popolare di Milano 4,6 odsto. Njemački Commerzbank porastao je 7,5 odsto, a Deutsche Bank za 1,5 odsto, dok su od francuskih banka ojačale Credit Agricole, BNP Paribas i Societe Generale, u rasponu od 3,7 do 1,5 odsto. Rudarske akcije takođe su bile na dobitku zbog poskupljenja metala. Rio Tinto bio je u plusu 1,3 odsto, Kazakhmys 1,8 odsto a Xstrata 1,5 odsto.

“Nagle oscilacije vrijednosti rudarskih akcija obično su vezane uz dugoročnu potražnju, ali mislim da je u ovom slučaju rast podstaklo olakšanje nakon neizvjesnosti u vezi sa spajanjem Glencorea i Xstrate”, kazao je jedan trgovac iz Londona. Indeks Tokijske berze Nikkei porastao je 1,0 odsto na 9.015 bodova.
Nade u skori dogovor u Grčkoj podržale evro
Evro je ojačao danas na međunarodnim tržištima na najviši nivo u dva mjeseca prema dolaru zbog optimizma investitora da je na pomolu dogovor grčkih stranačkih lidera, potreban za dobijanje drugog paketa pomoći a time i za sprečavanje nekontrolisanog bankrota Grčke. Evro je nakratko u takvim okolnostima dostigao 1,3289 dolara, najviši nivo od 12. decembra, da bi se potom stabilizovao na oko 1,3270 dolara. Zabilježio je i najviši nivo u sedam nedjelja prema jenu, od 102,449 jena. Potom je odustao od dijela dobitaka, te se njime trgovalo po 102,00 jena. Dolar je ostao nepromijenjen prema jenu i njime se trgovalo po 76,75 jena. Hina

Na Beogradskoj je berzi Belex15 ojačao 0,79 odsto, a Belex line 0,49 odsto, dok je daleko najveći promet ostvarila akcija NIS-a (+0,92 odsto), u vrijednosti od 17,80 miliona dinara. Poređenja radi, Imlek (+4,28 odsto), drugi po likvidnosti, zabilježio je promet od tek 1,52 miliona dinara.

U Sarajevu je BIFX porastao 0,4 odsto, SASX-10 za 0,49 odsto, a SASX-30 blagih 0,03 odsto. Najviše se trgovalo akcijom BH Telecoma, sa prometom od 22,69 hiljada KM i padom cijene od 0,45 odsto. Upola manji promet imalo je Sarajevo osiguranje, koje se istaklo značajnim padom od 3,4 odsto. Fabrika duvana Sarajevo popela se 1,87 odsto, ali uz mizeran promet.

Na Banjalučkom je tržištu BIRS ojačao 0,14 odsto, dok se FIRS spustio 0,72 odsto. I makedonski indeksi kretali su se u suprotnim smjerovima, odnosno MBI10 je skočio 1,28 odsto, dok je MBID ustuknuo blagih 0,04 odsto. U Crnoj Gori je Monex20 ojačao 0,10 odsto, a MonexPIF 0,30 odsto. Na Ljubljanskoj berzi se nije trgovalo zbog praznika. Poslovni.hr

Najveći dnevni porast zabilježile su dionice ”Krajinaputeva” iz Bihaća  za  7,77 odsto, dok je najveći dnevni pad od 3,40 odsto  imalo ”Sarajevo-osiguranje”.

Promet na kotaciji iznosio je ukupno 2.417 KM. Na kotaciji kompanija i na kotaciji obveznica nije bilo zaključenih transakcija. Na kotaciji fondova ostvaren je promet od 2.417 KM.

Na primarnom slobodnom tržištu ostvaren je promet od  38.898 KM.

Najveći dnevni promet na primarnom slobodnom tržištu ostvaren je dionicama  ”BH Telekoma” u iznosu od 22.695 KM.

Na sekundarnom slobodnom tržištu ostvaren je promet od  307 KM,  pri čemu je najveći dnevni promet ostvaren dionicama ”Krajinaputeva” iz Bihaća.

Na tržištu za emitente u stečaju nije bilo zaključenih transakcija.

Vrijednost BIFX-a je porasla za  5,83 indeksna poena na 1.474,54 poena, što u odnosu na prošlo trgovanje predstavlja porast od  0,40 odsto.

Vrijednost indeksa SASX-10 je porasla za 4,00 indeksna poena na 824,20 poena, što u odnosu na prošlo trgovanje predstavlja porast od  0,49 odsto.

Vrijednost indeksa primarnog slobodnog tržišta SASX-30  porasla je za 0,29 indeksnih poena na 945,02 poena, što u odnosu na prošlo trgovanje predstavlja porast od  0,03 odsto.   Srna

Najveći promet od 58.502 KM ostvaren je trgovanjem obveznicama Republike Srpske – izmirenje ratne štete pet po kursu od 38,9 KM.

Najveći rast vrijednosti od 5,26 odsto registrovan je kod akcija banjalučke Robne kuće “Boska”, dok je najveći pad vrijednosti od 20 odsto registrovan kod akcija “Fratelo trejda” iz Banjaluke.

Vrijednost berzanskog indeksa porasla je za 0,14 odsto i iznosila je 816,37 poena, dok je vrijednost indeksa fondova opala za 0,72 odsto i iznosila je 1.755,79 poena.  Srna

Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks u 7,30 sati bio u plusu više od 1 odsto, probivši se, po prvi put nakon tri mjeseca, iznad psihološki važnog nivoa od 9.000 bodova. Nešto više od 1 odsto porasle su i cijene akcija u Hong Kongu te Južnoj Koreji, dok su u Šangaju skočile više od 2 odsto. Berzovni indeksi u Australiji i Singapuru ojačali su između 0,4 i 0,8 odsto, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati bio u plusu 0,9 odsto, dostigavši najviši nivo u pet mjeseci.

Podsticajno na azijske ulagače utiče jučerašnji uspon cijena akcija na Wall Streetu, pri čemu je Dow Jones indeks dostigao najviši nivo u gotovo četiri godine. Premda su političke stranke u Grčkoj ponovo odgodile odluku o mjerama štednje, ulagači se ipak nadaju da će podržati reforme koje su ključan uslov da bi ta članica evrozone dobila novi paket pomoći i tako izbjegla stečaj. “Optimizam u vezi Grčke zasnica se na vijestima da je konačna verzija sporazuma između grčke vlade i kreditora u posljednjoj fazi”, pišu analitičari Credit Agricole CIB u bilješci klijentima.

Spekuliše se da bi se i Evropska centralna banka mogla aktivnije uključiti u rješavanje pitanja grčkih dugova. Na Tokijskoj su berzi, pak, među najvećim dobitnicama akcije proizvođača vozila jer je Toyota povećala procjene svojih ovogodišnjih poslovnih rezultata, poručivši da očekuje oporavak tržišta. Cijena Toyote porasla je 3,5 odsto, dok su akcije Yamahe i Mazde poskupile između 4 i 5 odsto.

Zahvaljujući nadi u pozitivan ishod pregovora između grčke vlade i njenih kreditora, evro je na valutnim tržištima znatno ojačao. Jutros je njegov kurs dostigao 1,3275 dolara, najviši nivo u osam nedjelja, dok je juče u ovo doba iznosio 1,3110 dolara. U odnosu na japansku valutu, kurs evra skočio je s jučerašnjih 100,50 na 102,30 jena. I dolar je ojačao prema japanskoj valuti, pa je njegova cijena porasla s jučerašnjih 76,60 na 77 jena. Nakon što je juče skočila za 1,5 dolara, jutros je terminska cijena nafte na berzi u Njujorku porasla daljih 40-ak centi, na 98,80 dolara po barelu. Hina

Dow Jones Industrial Average ojačao je 0,26 odsto, na 12.878 bodova, najviši nivo od maja 2008. godine, četiri mjeseca prije izbijanja finansijske krize. S&P 500 porastao je, pak, 0,20 odsto, na 1.347 bodova, a Nasdaq indeks 0,07 odsto, na 2.904 boda. Makroekonomski podaci koji ukazuju na jačanje američke privrede i dobri poslovni rezultati kompanija podstiču rast cijena akcija, no grčka dužnička kriza i dalje ne dozvoljava snažniji zamah.

Grčka vlada priprema listu reformi koje mora provesti kako bi dobila drugi paket međunarodne pomoći, vrijedan 130 milijardi evra, koji je ključan da bi ta članica evrozone izbjegla bankrot. Vodeće grčke političke stranke i juče su odgodile odluku o tim reformama, no s druge strane ohrabrujuće djeluju vijesti da su grčka vlada i njeni kreditori nadomak sporazumu o restrukturiranju dugova.

Ako grčka vlada ne pristane na dalje mjere budžetske štednje i ne postigne dogovor s kreditorima o restrukturiranju dugova, u martu neće moći isplatiti 14,5 milijardi evra vrijedne obveznice koje stižu na naplatu. U fokusu ulagača su i kvartalni finansijski izvještaji. Većina kompanija i dalje izvještava o boljim rezultatima nego što se očekivalo, no nedovoljno dobrima da bi otklonili zabrinutost u vezi moguće recesije u evrozoni.

Zahvaljujući dobrim poslovnim rezultatima, cijena akcije Coca Cole porasla je juče 0,8 odsto, dok je akcija Walt Disneya, zbog razočaravajućeg izvještaja, pojeftinila 1,3 odsto. Dosad je izvještaje objavila 301 kompanija iz sastava S&P 500 indeksa, pri čemu ih je 60 odsto nadmašilo očekivanja, dok je u prethodnim kvartalima to ostvarilo oko 70 odsto kompanija.

I na evropskim se berzama juče trgovalo oprezno. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,03 odsto, na 5.890 bodova, a frankfurtski DAX 0,16 odsto, na 6.754 boda. Pariški CAC ojačao je, pak, 0,18 odsto, na 3.411 bodova. Hina

Redovan promet Berze iznosio je 29,7 miliona kuna, što je 19 miliona kuna više nego juče, no na to je najviše uticao redovan promet državnim obveznicama koji je iznosio 19,7 miliona kuna. Redovan promet akcijama tako je danas bio oko 10 miliona kuna, a milionski promet imala je samo akcija HT-a. Akcijama HT-a protrgovano je za 1,7 miliona kuna, uz rast cijene za 0,62 odsto, na 239,98 kuna. Akcijom Belja ostvareno je 964,4 hiljade kuna prometa, a cijena joj je pala za 1,85 odsto, na zadnjih 76,56 kuna.

Promet od 870,9 hiljada kuna ostvarila je akcija VUPIK-a, uz porast cijene za 2,79 odsto, na 69,69 kuna. Uz porast cijene od 0,10 odsto, na 203,52 kune, akcija Petrohemije imala je 700 hiljada kuna prometa. I ostale trgovanije akcije danas uglavnom bilježe rast cijene, akcija Atlantske plovidbe rast za 3,85 odsto, Podravke za 1,73 odsto, redovna akcija Croatia osiguranja za 0,92 odsto, Đuro Đaković Holdinga za 0,56 odsto, AD Plastika za 0,44 odsto, itd. S padom cijene su trgovanje završile akcije Ingre, za 3,61 odsto, Tiska za 3,45 odsto, Konzuma za 2,78 odsto, Dalekovoda za 1,53 odsto, itd. Hina

Na Beogradskoj je berzi Belex15 oslabio 1,06 odsto, a Belex line 0,59 odsto, dok je najlikvidnija je bila akcija NIS-a, sa prometom od 26,20 miliona dinara i snažnim padom cijene od 3,12 odsto. Među većim gubitnicima istakao se i Imlek, koji je posrnuo više od 6 odsto.

U Ljubljani je SBI TOP ojačao 0,35 odsto, a kao i juče, najviše se trgovalo Mercatorom, koji je ostvario promet od 355,03 hiljade evra te ojačao 0,65 odsto. Najveći rast u prvoj kotaciji imala je Interevropa, i to od 11,11 odsto, ali uz slabašan promet.

Na sarajevskom je tržištu BIFX skliznuo 0,26 odsto, SASX-10 za 0,71 odsto, a SASX-30 za 0,14 odsto. Najveći promet imao je BH Telecom, ali u nevelikom iznosu od 12,25 hiljada KM. Cijena te akcije popela se 1,41 odsto.

Na Banjalučkoj berzi je BIRS oslabio 0,18 odsto, dok je FIRS porastao 0,45 odsto. I makedonski indeksi kretali su se u različitim smjerovima, odnosno MBI10 je ojačao osjetnih 1,75 odsto, dok je MBID skliznuo blagih 0,09 odsto. U Crnoj Gori je Monex20 porastao 0,91 odsto, a MonexPIF 0,22 odsto. Poslovni.hr