Brz napredak nije realan

13.03.2010. / 14:25

BEOGRAD, Nismo krenuli na vrijeme sa promjenama i ne možemo se više finansirati iz kredita i strateškim partnerstvima, smatra ekonomista Pavle Petrović.

Profesor Petrović smatra da će rast od pet odsto, koji je za premijera znak oporavka, biti teško dostižan, doduše ne samo u Srbiji. On tvrdi da je spoljni dug koji će do kraja godine narasti na oko 36 odsto BDP, granica koju ne treba prelaziti.

“Zato ne treba odmrzavati plate i penzije jer je pitanje odakle će se finansirati. Problem je i to što je dogovoreno da se penzije vezuju za plate i kada se pokrene jedan okidač i poveća potrošnja, mi ćemo opet biti u neravnoteži”, ističe Petrović .

Do pet odsto rasta, veruje profesor Petrović, može se stići pod uslovom da se smanje izdaci za plate i penzije i ograniči mogući deficit budžeta u narednim godinama. On smatra da se ne treba mnogo čemu nadati, „tim prije što su izbori pred vratima”, a u vrijeme neposredno prije i poslije izbora deficiti budžeta u posljednjih osam godina nisu bili ispod pet odsto BDP-a.

Baš kao i Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Petrović vjeruje da je nužno i privlačenje stranih investicija, ali sumnja da će ih biti kao do sada.

S njim se slaže i Nebojša Savić, dekan Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju, i navodi da osnov novog modela rasta treba da budu kapitalni infrastrukturni projekti.

“Ogromne pare su odobrene, mi to ne koristimo i neko treba da kaže zašto. Koridor 10 koji je otvaran u poslednjih deset godina toliko puta, i dalje nema projekte. Ako aktiviramo ovu milijardu, moguće je da stignemo i do pet odsto već sledeće, ili naredne godine”, navodi Savić.

Kalanović: Nije kriva Vlada nego projektni biroi

Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan kaže da su za kašnjenje sa projektima krive projektantske kuće koje nisu u stanju da ispoštuju rokove.

“Moram da kažem da su i projektni zadaci koje su dobijali kasnili po nekoliko godina, jer to nije bio prioritet onih koji su odlučivali o tome”, dodaje ministarka. Ona vjeruje da su ovakva ulaganja ključ novog rasta. Ona podsjeća da mi još nemamo projekte za koridor 10, niti za bilo koji veći projekat putnih pravaca.

“Potrebna je promena katastra i procene zemljišta i svojine nad zemljištem, gde imamo velike problem”, navodi ministarka.

Nenad Popović, predsjednik Kompanije ABS holding, vjeruje da bi ulaganje i realizacija predviđenih kapitalnih projekata mogla biti rješenje, ali pod uslovom da na njima rade domaće kompanije.

“Pogledajte, po sistemu javnih nabavki, glavne kapitalne projekte vode strane kompanije koje samo jednim delom koriste domaću privredu”, Popović.

On kaže da Vlada iznosi potpuno suprotna viđenja oko konkretnih rješenja za rast i da zbog toga mi ne možemo imati dobar rezultat.

“Ne verujem da bismo za tri godine mogli imati rast od pet odsto. Privrednici ne mogu da dobiju kredite, pošto nemaju šta da daju kao hipoteku. Potrebno je da se direktno u privredu usmeri oko milijardu evra preko Fonda za razvoj koji će garantovati za njih. Banke ne daju kredite bez velikih garancija”, navodi Popović. Blic