Banke naplaćuju penale od dva do pet odsto
19.04.2010. / 8:25
BANJALUKA, Većina banaka u Republici Srpskoj naplaćuje naknadu za prijevremeno vraćanje kredita, a one se od banke do banke i u zavisnosti od vrste kredita koji se vraća, kreću od dva do pet odsto.
U Agenciji za bankarstvo RS ističu da bankama nije zakonom zabranjeno da od klijenata naplaćuju “penale”, ako je to definisano ugovorom o kreditu.
– Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite i depozite propisano je da banke ne mogu, u slučaju prijevremene otplate kredita obračunavati i naplaćivati naknadu za raskid ugovora u procentualnom iznosu većem od onog koji je predviđen u ugovoru prilikom odobravanja kredita – kazali su u Agenciji za bankarstvo RS.
U Unikredit banci kažu da je naknada za prijevremeno zatvaranje kredita jednaka procentu naknade za obradu kreditnog zahtjeva.
– Ta naknada se obračunava na preostali iznos duga po glavnici. Za svaki kredit se plaća različita naknada za prijevremeno vraćanje kredita – kažu u ovoj banci.
Voditelj Odjeljenja za poslovanje sa stanovništvom Hipo Alpe Adria banke Ljiljana Krsman kaže da su to regularne naknade o prijevremenom zatvaranju kredita, koje su navedene u svakom ugovoru o kreditu.
– Ovim naknadama banke štite svoje legitimne interese prije svega od nelojalne konkurencije, a takođe i svoje interese po pitanju planiranih i očekivanih prihoda po svakom odobrenom kreditu – kazala je Krsman.
U NLB Razvojnoj banci kažu da se naknada naplaćuje u procentualnom iznosu koji je primijenjen prilikom obrade kredita.
U svijetu banke ne naplaćuju naknade za raniju otplatu kredita.
Predsjednik sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista RS “SWOT” Aleksandar Ljuboja kaže da ove klauzule u ugovoru postoje kod većine banaka.
– Banke prilikom obezbjeđenja sredstava za kredit imaju određene troškove i na taj način ih, prilikom ranijeg zatvaranja kredita, pokrivaju. Individualno je od banke do banke koliki će procenat uzeti, a najčešće se te naknade kreću između dva i pet odsto – kazao je Ljuboja.
On je naglasio da su se ove naknade u većem obimu počele naplaćivati tek poslije ulaska velikih bankarskih grupacija na tržište BiH.
Obračun
Aleksandar Ljuboja ističe da su se naknade za ranije vraćanje kredita najčešće obračunavale u slučaju kada se jedan kredit zatvara kreditom iz druge banke.
– Neke banke imaju praksu da klijente koji zatvaraju kredit iz svojih sopstvenih sredstava najčešće oslobađaju plaćanja naknade – kazao je Ljuboja.Glas Srpske
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
ne volim price o zavjerama, idu mi na zivce.
uglavnom nije los tekst, da zivimo u americi ili zapadnoj evropi, gdje postoji drzava, demokratija (kakva takva), centralna banka, itd. posto toga nema na balkanu bespredmetno je i diskutovati o tome.
Tekst je odlično polazište za detaljnu raspravu iako predstavlja vrlo, vrlo pojednostavljenu sliku sa pojedinim labavim pretpostavkama i zaključcima.
Definitivno postoji uzajamna povezanost između nametnutog procesa privatizacije banaka, uništavanja SDK, uloge CBBIH i ABRS sa intersima koji nam rade o glavi što se može posmatrati kroz globalizaciju sa njenim aspektom dužničkog ropstva.
POJEDNOSTAVLJENO: OVCU MOŽEŠ ODERATI SAMO JEDNOM A OŠIŠATI MNOGO PUTA.
Predlažem administratoru da ovaj Markov post br. 8 objavi kao tekst na temi bankarstvo. Neuporedivo je bolji od svih izjava bankara i kojekakvih direktora agencija i stručnjaka.
Iz njega imaju šta naučiti i ekonomisti, a posebno laici.
Marko, svaka čast!
@brkoug
“Zbog toga lično ću radije trpiti pametne bankare, nego nekog ludog Hitlera koji je pokušao da im se grubo suprostavi.”
thumbs up :)
Marko! Kraljeviću za bankarstvo. Pročitao sam Vaš komentar na tenane.Profesore kao “Marko”prikazali ste stručno, ali i laicima na razumljiv način suštinu bankarskih poslova i paukove mreže u kojoj se ne nalazi samo Srbija, nego i sve druge države. Potkrijepili ste to i sa 15 izjava poznatih i kompetentnih američkih i engleskih stručnjaka. Jasno mi je da to na ovakav način niste mogli i u vašim knjigama iskazati. Ako neko negira bilo šta iz Vašeg komentara, jasno je i to da ima umjesto istine druge razloge za prioriet. Možda sam malodušan, ali mi se čini da je ova paučina toliko čvrsta da joj se Srbija, Grčka, Litvanija, Island i dr. ne mogu ni na koji način na prihvatljiv način oduprijeti.To su nosioci globalizacije o kojoj su i stručna mišljenja vrlo podijeljena, od mišljenja da je taj fenomen izvor svih zala 21. vijeka, do tvrdnji da je jedini način opšteg napretka. Svakome ko pročita Vaš komentar je jasno zašto je kod zemalja u tranziciji na udaru prvo bila privatizacija banaka, kao i da su zvanične vlasti u tim zemljama formalne, a stvarna, vlasnici privatnih banaka. Jedno se ipak mora priznati, bankari su tradicionalno intelektualna elita, koja je uz sve što ste u komentaru naveli, zbog svojih interesa ipak doprinijela opštem razvoju čovječanstva. Nadam se i molim Boga, da će zbog svojih sebičnih interesa i u buduće kroz koncept globalizacije tome doprinosti. Zbog toga lično ću radije trpiti pametne bankare, nego nekog ludog Hitlera koji je pokušao da im se grubo suprostavi.
Samo procitaj na tenane, shvatices sustinu….
Marko, legendo, pa kakvu ponjavu si ovo postavio, treba nam pola dana da procitamo
OVO TREBA SVAKO DA PROCITA
KRIVOTVORENJE NOVCA KAO OSNOV PRIVATNOG BANKARSTVA
Sigurno ste imali prilike da u medijima čujete izraz „bankarski proizvod“, ali niste znali šta to znači i verovatno ste se pitali kako to banka može nešto da proizvodi. Iako na prvi pogled deluje kao jeftin marketinški trik, sa ciljem da stvori iluziju kako banke stvaraju nekakvu novu vrednost (nema veze što uopšte ne plaćaju PDV kao druge firme), ovaj termin nehotice otkriva pravo stanje stvari. Banke zaista nešto proizvode, a to nešto je novac i to ne bilo koji, već tzv. žiralni, knjiški ili bezgotovinski za koji većina ljudi ni ne zna da postoji, a kamoli kako nastaje. Svaki kredit koji podrazumeva bezgotovinski transfer novca, recimo stambeni kredit, krediti za kola, potrošački krediti ili oni za „podršku“ budžetu, znajte da privatne banke same stvaraju doslovno iz vazduha. Da stvar bude gora, takav privatno emitovan novac trenutno čini skoro 2/3 likvidne dinarske mase. Bezgotovinski novac banka kreira i prilikom odobravanja gotovinskih (keš) kredita, ukoliko je gotovina koju zajmi prethodno položena na neki tekući ili sličan prolazni račun, što ću pojasniti malo kasnije.
Novac koji banke same stvaraju „potezom pera“ ili u moderno doba tipkanjem po tastaturi, je specifičan po tome što nije fizički prenosiv i ne možete ga staviti u džep, novčanik ili koferče, jer nema supstancu (predstavlja puku evidenciju ili svedočanstvo o dugu na bankovnom računu), ali je zato jednako likvidan i tražen kao da se radi o novčanicama i kovanom novcu, jer ljudi naivno veruju da sredstva koja imaju na tekućem računu predstavljaju drugi naziv za gotovinu (njen ekvivalent ili ogledalo). Međutim, ništa nije dalje od istine. U realnosti, gotovina i tekući računi predstavljaju zasebne, različite vrste novca, koje stoje rame uz rame čineći zajedno M1 agregat – likvidnu novčanu, tj. dinarsku masu. Ovaj agregat je jedini bitan, ostali imaju samo statistički značaj, ali bankari više od svega vole ovakve trikove i terminološke pometnje da bi mogli neometano nastaviti sa svojim „biznisom“, ostavljajući laike i nesigurne u ubeđenju kako su bankarstvo i ekonomija nešto mnogo komplikovano.
Da bi kreirale ovu posebnu vrstu (bezgotovinskog) novca, potpuno nepoznatu široj javnosti, komercijalnim bankama nisu potrebne nikakve štamparske prese, već samo pravo na vođenje tekućih i drugih prolaznih računa pravnim i fizičkim licima, čijom zloupotrebom postižu isti efekat – kreiraju svež, dodatni novac u vidu kredita (duga), koji, da čitava stvar bude gora, obično završava u rukama krajnjih potrošača. Prolazni računi su oni računi sa kojih se vrše tekuća plaćanja, tj. uplate i isplate u svakodnevnim transakcijama. Upravo su oni ključ za razumevanje čitave podvale, one koja bankarima omogućava da koristeći svoje diskreciono „pravo“, sami stvaraju novac iz vazduha svaki put kada zajme pare. Za bankare, stvaranje novca i davanje kredita su jedna te ista operacija, što ću detaljno objasniti u nastavku.
Postoje dve osnovne „tehnike“ kojima se banke služe kako bi kreirale (praktično krivotvorile) svež novac. Prva se zove monetizacija aktive. Sama reč aktiva ukazuje na neku imovinu ili potraživanje, ali ono što banke tretiraju kao svoju aktivu je puki ugovor o kreditu (vaš dug, tj. potpis da ćete pare vratiti u budućnosti), dok monetizacija označava ništa drugo do štampanje ili elektronsko emitovanje novca (kredita) iz vazduha. Klijent sav srećan dobije robu, dok pare obično ni ne vidi jer one „legnu“ na račun prodavca, a ni na kraj pameti mu nije da je upravo njegov potpis kreirao do tad nepostojeći novac koji se svakodnevno i mimo znanja javnosti pušta u opticaj kroz potrošnju što konstantno generiše inflaciju.
Ono što banke rade je suštinski identično štampanju novca od strane Centralne banke, samo što umesto državnih obveznica koje tada potpisuje Vlada (kao svedočanstvo o dugu), komercijalne banke kao „pokriće“ uzimaju ugovor o kreditu zaključen između nje i klijenta i što Centralna banka može emitovati novčanice i kovani novac, dok obične banke stvaraju isključivo bezgotovinski novac na tekućim i drugim prolaznim računima. U oba slučaja ceh ove gigantske prevare plaćaju privreda i stanovništvo. U slučaju kada državu zadužuje korumpirana Vlada kao agent bankara, račun se ispostavi i utera kroz poreze. Kada kredite uzimaju direktno fizička i pravna lica, reket se ubira kroz kamate na privatno emitovan, krivotvoren novac.
Drugi način je tzv. multiplikacija depozita koja se često poistovećuje sa frakcionim bankarstvom. Međutim, frakciono bankarstvo kao termin jednostavno znači da je privatnim bankama dopušteno da same stvaraju bezgotovinski novac i da su u obavezi da drže izvesnu minimalnu rezervu u vidu novčanica i kovanog novca u odnosu na onaj koji same kreiraju, tj. krivotvore na bankovnim računima. Ovo je bitno, jer javnost i posledično klijenti banke misle da su to jedine vrste novca u opticaju, te kada dođu na šalter logično očekuju da budu isplaćeni ovakvim opipljivim novcem – kešom. Po uzoru na ono što su nekada radili zlatari krivotvoreći banknote, današnje banke iskustveno znaju koliko novčanica i kovanog novca moraju imati u rezervi da bi pred klijentima održale iluziju o likvidnosti. Ovo varira od zemlje do zemlje, zavisno od toga koliko se u jednom društvu koristi gotovina. Ako omanu u proceni, onda se međusobno ispomažu, pa jedna drugoj zajme gotovinu, što ne biste očekivali od onih koji su (kobajage) konkurenti. Ako ni to nije dovoljno, u pomoć može da im priskoči Centralna banka kao neka vrsta „poslednjeg utočišta“, jer samo ona ima mogućnost da štampa keš novac.
Kako u praksi funkcioniše ova „multiplikacija depozita“? Bilo kakva gotovinska uplata na vaš tekući račun ima za rezultat da banka sada poseduje fizičku gotovinu, plus u isto vreme se stanje na računu povećalo za recimo 1000 dinara kolika je bila uplata. E sad, iako te pare nisu oročene, banka uzima sebi za pravo da ih zajmi nekom drugom klijentu, ali pritom „zaboravi“ da izbriše stanje na vašem tekućem računu. Ne samo što je otuđila pare koje nije smela, ona u isto vreme radi nešto mnogo gore, efektivno kreira dupli ili dodatni novac zavisno od visine rezerve koju primenjuje. Da bi prikrila jedno kriminalno delo i prevaru, ona poseže za drugim. Ako je rezerva npr. 10%, banka zajmi 900 dinara u kešu, plus ostavlja nepromenjeno, tj. lažno stanje na tekućem računu za koji je ta gotovina inicijalno bila vezana. Znači, čim takne takvu gotovinu (bez obzira na iznos), banka automatski krivotvori i stvara žiralni novac, što proizilazi iz same prirode tekućih i drugih prolaznih računa.
Kod oročenih računa gde su sredstva imobilisana, takoreći umrtvljena i van opticaja, tako nešto nije moguće, pa ni ovi računi nisu toliko interesantni bankarima, jer ne dozvoljavaju takve vrste zloupotreba. Dakle, kao i u slučaju monetizacije aktive i ovde banka kreira svež bezgotovinski novac „iz ničega“, s tom razlikom što sada pretvara gotovinsku uplatu svog klijenta u bezgotovinska sredstva plaćanja, tako što njegov keš zajmi nekom drugom klijentu, a stanje na tekućem računu ostavlja nepromenjenim. Kada takva gotovina posle uđe u opticaj i promeni ko zna koliko ruku, pa opet završi u toj ili nekoj drugoj banci, ceo postupak se ponavlja, a novčana masa u opticaju raste. Za banku je samo bitno da ima dovoljno keša da isplati tekuće klijente, tj. one koji trenutno imaju potrebu za gotovinom, što banke iskustveno znaju, tj. procenjuju. Sve druge klijente, kada bi istovremeno nagrnuli na šaltere zahtevajući keš novac, banka ne bi mogla isplatiti sve i da hoće. Ali to se krije od javnosti, te se zato i kaže da se bankarski sistem bazira „na poverenju“.
Pošto se sa njih vrše bezgotovinska plaćanja, bankarski tekući računi se u praksi ponašaju isto kao i opipljivi novac, tj. keš. Nikakve razlike sa aspekta likvidnosti tu nema. I jedno i drugo predstavlja medijum razmene, nešto oko čega se svi drugi „kolju“ i bore da bi razmenili svoju robu i usluge, dok bankari za to vreme krivotvore pare i sve mirno posmatraju, gledajući kako se reka novca u vidu kamate sliva svakog časa. Ili ako se ne sliva, jer su ti isti bankari sve živo zadužili, pa zatim obustavili ili pooštrili uslove kreditiranja namerno izazivajući nelikvidnost u društvu, onda banka ima pravo da vam zapleni imovinu. Pošteno, jel da? Na sajtu tzv. Narodne banke, u odeljku novčani agregati, možete videti da ovakav žiralni (privatno emitovan ili krivotvoren) novac čini glavninu likvidne dinarske mase, oko 65%. Da bi malo zamazali oči neupućenoj javnosti, bankari koriste izraz transferabilni depoziti, što je samo drugi naziv za prolazne račune (bezgotovinski novac).
Inače, postoji čitav niz termina koji bankari koriste kao paravan za svoje tajne i nelegalne aktivnosti. Kreiranje „depozita“ je jedan od njih. Depozit se ne kreira, to je oksimoron. Depozit može samo da se položi u banku od strane njenih klijenata. Ono što banka kreira je bezgotovinski novac na način kako je u tekstu opisano i koji se koristi kao svojevrsno oružje za porobljavanje bilo kog društva koje to dozvoli. Obzirom na količinu nesvesti, „zdravo za gotovo“ pristupa, ogromne korupcije u medijima i obrazovnom sistemu, nije ni čudo što tako nešto prolazi već decenijama, a ponegde i vekovima. Metod je toliko efikasan i izrabljivački, da nijedna okupaciona vojska ne može ni da mu „primiriše“. Nadajmo se da će upotreba interneta i širenje informacija promeniti ovakvo stanje i osvestiti ljude. Najvažnije je dijagnostikovati problem, jer kako se boriti, ako ne znaš prvo ko ti je neprijatelj i kakvim prljavim trikovima i lažima se služi?
Šta je rešenje za izlazak iz ovakve situacije jednom za svagda? Srbiji je preko potrebna monetarna reforma i uspostavljanje javne kontrole nad emisijom novca. Ovaj proces je danas pod apsolutnom kontrolom stranih privatnih banaka, koje u stvarnosti rukovode i Narodnom bankom. Guverner je tu samo marioneta, čovek zadužen da glumi pred kamerama i sprovodi tuđe naloge. Ako je Vlada nadležna da se bavi fiskalnom i svakom drugom politikom (što je i logično, jer je za to izabrana od naroda), onda je svakako nadležna i za vođenje monetarne politike. Monetarna reforma podrazumeva sticanje kontrole nad centralnom bankom koja bi konačno počela da polaže račune nekome u ovoj državi i u saradnji sa državnim razvojnim bankama emitovala i zajmila svež novac čitavom privatnom sektoru. Sve to uz vrlo blage kamate kao vid obezbeđenja i podsticaja da se pare upotrebe u produktivne svrhe što će novčanoj masi dati pokriće. Najbitnije je da se ovako generisani prihodi po osnovu kamata počnu slivati u budžet umesto u džepove stranih privatnih “bankara”, čime zatvaramo krug i kreiramo jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje. Na ovaj način novac se vraća u promet (što danas nije slučaj) i to širokom krugu korisnika neopterećen bilo kakvim kamatama i dugovanjima što povećava kupovnu moć stanovništva i blagotvorno deluje na domaću privredu. Nelikvidnost postaje prošlost, kao i aktuelni “krediti za likvidnost” koji su sami po sebi teška nebuloza i nusprodukt uzurpiranog monetarnog sistema.
Plus toga, ovlašćene banke bi emitovale nekreditni (debt-free) novac za podršku državnim preduzećima i projektima od javnog značaja tipa: putevi, mostovi, škole, bolnice, stambeni objekti, vodovod, kanalizacija, odlaganje i reciklaža otpada, hidroelektrane, alternativni izvori energije, sistemi za navodnjavanje i sl. Uporedo sa tim, uvodi se 100% obavezna rezerva na depozite po viđenju (prolazne račune), što stavlja tačku na praksu krivotvorenja novca. Privatne banke bi tada počele da rade ono što ljudi naivno veruju da sada rade – zajme postojeći novac, tj. štednju. Konkretno, za prikupljenu štednju banke bi izdavale certifikate o depozitu različite ročnosti i u skladu sa tim odobravale kredite. Sve mimo toga bi značilo trajno oduzimanje dozvole za rad i povlačenje krivične odgovornosti. Najbolje od svega jeste što je ovakav sistem veoma lak za kontrolisanje, jer postoje jasni pokazatelji da li stvari teku u pravom smeru. U njemu je inflacija kao sistemska pojava nemoguća i tu nema vrdanja od strane monetarnih vlasti. Zaposlenost brzo raste do nivoa pune uposlenosti privrede u roku od najviše par godina, s tim da prvi efekti moraju biti jasno vidljivi u toku nekoliko meseci. Troškovi života drastično opadaju praćeni smanjenjem ili potpunim ukidanjem poreza, standard raste munjevito. U društvu vlada blagostanje primereno znanju, inovacijama i prirodnim resursima kojima je Srbija prebogata. Nikad više robovi uzurpatorima i parazitima koji društvu zajme njegov sopstveni novac ili ga još gore ne zajme, čime parališu privredu koja propada i davi se u nelikvidnosti i dugovima, ni kriva ni dužna.
Čitava mudrost oko novca i monetarnih finansija se može sažeti u 3 osnovna principa i to bi svako trebao naučiti kao tablicu množenja, jer onda niko neće moći da vam prodaje maglu:
1. Novac je apstraktno javno dobro, stvar dogovora i zakona. Što manje supstance ima u sebi, tim je više novac. Zato je papirni odličan, a žiralni ili bezgotovinski još bolji. Sam po sebi novac nije vrednost ni bogatstvo, već samo služi da olakša razmenu robe i usluga, tj. pravih vrednosti koje se proizvode u jednom društvu, što bi inače moralo da se radi prostom trampom.
2. Ali novac sme da emituje isključivo država, tj. ovlašćena javna ustanova i državne banke čija dobit ide u budžet, a ne privatnici kao što je danas slučaj, jer onda imamo na delu kriminal i prevaru epskih proporcija sa katastrofalnim posledicama po društvo i ekonomiju.
3. I najzad, pare se emituju u produktivne svrhe, uključujući javne projekte i gradnju infrastrukture, što čuva kupovnu moć novca i ujedno podmazuje privredni mehanizam i celokupnu razmenu.
Ako nekom još uvek nije jasno šta se dešava u zemlji Srbiji (a bogami i šire), zamislite da u vašoj kući ili stanu imate skrivenu štampariju novca i da takve krivotvorene pare zajmite uz kamatu drugim ljudima ili preduzećima koji ni ne slute odakle vam novac. Današnje privatne banke rade upravo to, samo što se sve odvija preko bankovnih računa koji predstavljaju zasebnu vrstu (bezgotovinskog) novca iliti sredstva razmene. Ne treba biti posebno pametan pa shvatiti koliku moć, kontrolu nad privrednim tokovima i materijalnu korist to donosi njihovim vlasnicima, a koliko sve druge stavlja u podređen, gotovo robovski položaj. Emitovanje novca je nekada bila carska privilegija, jer je to bio (i ostao) dokaz vrhovne moći i suvereniteta. Dok nam danas bestidno podmeću priču o demokratiji, ta moć se nalazi u rukama stranih privatnih bankara koji se polomiše od brige za boljitak jedne Srbije, Grčke, Mađarske, Litvanije, Španije, Islanda… lista je predugačka.
Današnji novčani sistem je kao protočni bojler u koji se na jednom kraju sipaju krediti kreirani iz vazduha, dok na drugom oni nestaju iz opticaja (poništavaju se) svakom otplatom rate, a šapu na ventilu drže privatni bankari kojima plaćamo kamate i indirektno poreze. Kada sve živo zaduže, onda zavrnu slavinu optužujući privredu koja puca pod teretom dugova da je problem u njoj, dok na sve strane plene imovinu i otpuštaju radnike. Vlastima i raznim “ekspertima” sa TV ekrana ne pada na pamet da o ovome govore, jer su na ovaj ili onaj način namireni. Od takvih ne treba očekivati da progovore i učine nešto za opšte dobro i spas ove zemlje. Zato, uzmite se u pamet i dodatno istražite ako vam nešto nije jasno. Razgovarajte sa prijateljima i poznanicima i širite informacije. Ne strahujte da niste dovoljno stručni da govorite o ovome, jer to je samo paravan iza koga se kriju vlast i samozvani stručnjaci koji su nam uništili ekonomiju i predali zemlju u ruke privatnim “bankarima” i zelenašima.
Na kraju ću vam navesti nekoliko citata poznatih državnika, industrijalaca, ali i samih bankara:
“Moderno bankarstvo pravi novac iz ničega. Proces je možda najveća majstorija ikad napravljena ljudskom rukom. Bankarstvo je začeto u zločinu i rodjeno u grehu. Bankari su vlasnici sveta. Ako im oduzmete svet, a ostavite im moć da emituju novac, začas posla napraviće dovoljno para da otkupe svet nazad… Ali ako im oduzmete moć da kreiraju novac, sva velika bogatstva, kao moja će nestati, i treba da nestanu. Zbog ovog svet bi bio mnogo srećniji i lepši za život. Ako želite da ostanete robovi bankara i da plaćate ceh robovanju, ostavite im da emituju novac” – Sir Josiah Stamp, bivši guverner Bank of England
“Svrha postojanja novca je da omogući i olakša razmenu robe i usluga. Jedina vrednost novca leži u vrednosti robe koju nam on omogućava da razmenimo za neku drugu robu. Ukoliko ne bi bilo robe namenjene razmeni, novac bi bio potpuno bezvredan. Vreća zlata na nekom pustom ostrvu ne vredi ništa više nego sama vreća u koju je zlato smešteno. Dopustiti da emitovanje i ponuda novca regulišu proizvodnju i potrošnju robe, je isto kao kad bi dozvolili da korpe za voće regulišu ponudu voća, ili kad bi recimo nedovoljna ponuda autobuskih karata izazvala štrajk vozača autobusa. Ali ipak, aktuelni poredak u našim životima je vođen i kontrolisan upravo tako da oni koji upravljaju emisijom novca određuju proizvodnju i potrošnju voća ili bilo koje druge robe i usluga. Kada bi ekonomistima sa neke druge planete ili malom detetu prosečne inteligencije objasnili trenutnu poziciju u kojoj se čovečanstvo nalazi, oni bi se valjali od smeha takvoj gluposti. (Economic Turbulation – Vincent C. Vickers, takoђе nekadašnji guverner Bank of England)
“Dozvolite mi da izdajem i kontrolišem novac neke nacije i neće me brinuti ko pravi njene zakone” – Mayer Amschel Rothschild.
“Ako američki narod ikad dozvoli da im privatne banke kontrolišu izdavanje njihove valute, prvo preko inflacije, onda preko deflacije, banke i korporacije će narasti oko njih, tako da će ljudima oduzeti svu imovinu, dok im se deca ne probude kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili” – Thomas Jefferson.
“Običnim građanima se ne bi svidelo da znaju da banke mogu i stvarati novac. Oni koji kontrolišu kreditnu politiku nacije kontrolišu i Vladu, te tako drže sudbinu naroda u svojim rukama.” – Reginald McKenna, predsednik Midlands Bank of England.
“Kad bi se vratili svi bankarski krediti, niko nebi imao depozit niti bi bilo i jednog dolara u opticaju. Ovo je zapanjujuća pomisao. Mi totalno zavisimo od komercijalnih banaka. Neko mora da pozajmi sve dolare koji su u opticaju, keš ili kredit. Ako banke naprave dosta sintetičkog novca mi cvetamo, ako ne, mi gladujemo. Mi smo apsolutno zavisni od stalnog dotoka novog novca. Kad neko shvati celu suštinu slike, tragična apsurdnost naše beznadežne pozicije je prosto neverovatna, ali je tu.” – Robert Hemphill, Kredit Menadžer, Federalne Rezerve SAD.
“Ko god da kontroliše obim novca je apsolutni gospodar celokupne industrije i trgovine. Kad shvatiš da se ceo sistem vrlo lako kontroliše od strane par ljudi na vrhu, neće trebati niko da ti kaže kako nastaje inflacija ili depresija” – James Garfield, ubijeni Predsednik SAD.
“Dok se kontrola izdavanja novca i kredita ne vrati Vladi kao njena najpreča i sveta odgovornost, sve priče o suverinitetu parlamenta i demokratiji su uzaludne i beskorisne. Kad jednom nacija preuzme kontrolu nad kreditima, onda nije bitno ko piše zakone te nacije. Kad lihvarstvo preuzme kontrolu, svaka nacija će biti uništena” – William Lyon Mackenzie, bivši kanadski premijer.
“Takav je zapravo naš novčani sistem. Da nema dugova u novčanom sistemu, ne bi bilo ni novca” – Marriner S. Eccles, predsedavajući sistema federalnih rezervi.
“Zahvalni smo Washington Post-u, New York Times-u, Time Magazine-u i drugim velikim izdavačima čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali njihovu diskreciju već skoro 40 godina unazad. Bilo bi nam nemoguće da razvijemo naš svetski plan, da smo bili izloženi očima javnosti tokom svih ovih godina. Ali, svet je sada više sofisticiran i spreman da maršira prema Svetskoj Vladi. Nad-nacionalna vladavina intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjnije od nacionalnog samoopredeljenja koje se praktikovalo u proteklim vekovima.” – David Rockefeller
“Većina Amerikanaca nema predstave o operacijama međunarodnih bankara. Računi Saveznih rezervi nikad nisu bili pregledani. Oni operišu izvan kontrole Kongresa i manipulišu američkim kreditima” – Senator Barry Goldwater
“Da bi proizveli visoke cene, sve što Savezne Rezerve treba da urade je da smanje eskontnu stopu. Ovo dovodi do ekspanzije kredita i tržišta, i onda kad se ljudi naviknu na ovakve uslove u sred započetih poslova se proizvoljno povećaju kamate. Oni isto tako mogu da tržišno klatno pomeraju nežno – malim promenama eskontnih kamata, ili pak mogu da vrše veće promene povećanjem kamate. U oba slučaja oni poseduju informacije o stanju finansija unapred. Sistem je u privatnim rukama, vođen radi ostvarivanja najvećeg mogućeg profita uz pomoć tuđih para. Oni znaju unapred kad da prave paniku radi svoje koristi. Znaju kad će panika i da stane. Inflacija i deflacija jednako dobro radi za njih.” – Kongresmen Lindbergh.
“Finansijski moćnici u kapitalizmu imaju dalekosežni cilj, ništa drugo nego kreiranje sistema koji će biti u privatnim rukama, koji će moći da kontroliše pojedinačno svaku zemlju kao i ukupnu globalnu ekonomiju.” – Dr. Carroll Quigley, Prof. Georgetown Univerziteta.
“Dobro je da ljudi ne razumeju naš bankarski i monetarni sistem, jer u suprotnom, verujem da bi izbila revolucija pre sutra ujutro” – Henry Ford.
“Prvog septembra 1894. nećemo obnoviti naše pozajmice ni pod kakvim uslovima. Tad ćemo zahtevati naše pare. Uskratićemo prava korišćenja i postaćemo vlasnici hipoteka. Možemo uzeti 2/3 farmi zapadno od Mississippi, takođe na hiljade istočno od reke i to po našim cenama. Farmeri će postati sustanari kao u Engleskoj”- Asocijacije Američkih Bankara.
“Ovi međunarodni bankari i Rockefellerov Standard Oil kontrolišu veći deo štampe i čine sve da pokore ili oteraju zvaničnike vlasti koji odbijaju naredbe moćnih podmićenih klika koji čine nevidljivu Vladu.”- Theodore Roosevelt.
“Ovo nije bila slučajnost. Ovo je bio brižljivo smišljen događaj. Međunarodni bankari su tražili način da nas dovedu u poziciju očajanja kako bi se onda oni pojavili kao gospodari svih nas” – Louis McFadden, predsednik Komiteta za Bankarstvo i Monetarnu Politiku, 1929. godina
Smijesna je ova gospodja iz unicredit banke koja kaze da je naknada za prijevremeno zatvaranje kredita razlicita,gospodja laze ista je za svaki kredit i ona iznosi 5% od ostatka duga….Ne mogu da vjerujem
Bivsi radnik NBB,koji je tuzio istu zbog otkaza i ponude ugovora pod izmjenjenim uslovima,umjesto Bijeljine radno mijesto Kostajnica,nakon otkaza obavjesten da mu je povecana kamatna stopa,i nakon 20 mjeseci,i zakazanog rocista za 04.05.2010,pregledom u predmet putem interneta na strani osbl,16.04.2010.g,kaze da mu je zbog opravdanog odsustva sudije,rociste zakazano za 14.06.2010.g Pa eto jos neku ratu da im uplati
Banke izuzetno racionalno pristupaju nasem trzistu i sav racio su usmjerile ka stvaranju profita, sto bi i bilo normalno ali da nase institucije definisu pravila igre i zastite korisnike usluga tih banaka.. Nevolja je sto banke imaju uticajan proizvod te mogu same sebi da kreiraju okruzenje kakvo hoce, a sto sigurno nije u interesu naseg drustva i privrede u cjelini.
Interes banaka i interes drustva nije isti..! Mislim da bi to trebalo biti svima jasno..
Do sada su banke imale inicijativu ali opet kazem.. vremena se mijenjaju !
Pa banke se maksimalno žele obezbjediti za data sredstva. Pošto “njihova” agencija ne može ništa da učini po pitanju zatezne kamate onda je bolje da bude ukinuta i da banke rade što su i dosada radile. Uticaj agencije je nikakav.
Banke posmatraju gradjane kao ovce za sisanje, koje trebaju dati sto vise vune.
U njihovom poslovanju nema racionalnog ponasanja.
Ista je situacija i sa obezbjedjenjem po kreditima. Ako uzimate npr. 50.000 KM kredita i dajete hipoteku na 100.000 KM opet vam traze ziranta. Zar to nije besmislica. Na ovaj nacin urusavaju kreditnu sposobnost ukupne populacije, zeleci da sebi olaksaju naplatu eventualno problematicnih kredita.
apsolutno se slazem. banka umjesto da je sretna sto joj klijent ranije vraca kredit, ona mu jos naplacuje naknadu za zatvaranje kredita!!!
prica sa kamatnim stopama je najobicnija prevara. uzmes po jednoj kamatnoj stopi, vracas po drugoj, a kad preracunas koliko si uzeo i vratio, ispadne treca.
Bankama je u interesu da vam što duže sisaju krv. Barem dok ne prođe vremenski polovina otplate, jer ste do tada već platili dvije trećine kamate. I kad dođete pred kraj otplate onda vam “velikodušno” reprogram tj. novi kredit, kako bi mogli preostali dio glavnice “uključe” u novi kredit i ponovo uzimaju kamatu…
Ako uzmemo za primjer kredit od 50.000 KM na 10 godina po stopi od 9% i naknadu za obradu i prijevremeno zatvaranje od 2%, imacemo ratu od 633.38 KM. Ako nakon godinu dana zatvorimo kredit ukupno ćemo banci vratiti 56.300 KM kroz naknade, kamatu i preostalu glavnicu. To iznosi 12.6% i još banka kaže da je “oštećena” pa vam je “morala” naplatiti penal za prijevremu otplatu. Da smo normalna zemlja, oni što prijevremeno otplaćuju kredit bi trebali biti stimulisani, a ne kažnjavani. Ova činjenica govori da su banke obični legalni zelenaši, a Agencija za bankarstvo njihov zaštitnik.