Banke na kamatama zaradile 153 miliona KM
27.08.2012. / 8:00
BANJALUKA, Banke u RS za samo šest mjeseci ove godine ostvarile su 153,2 miliona maraka prihoda od kamata na kredite, što je u odnosu na isti period lani više za 11,4 miliona maraka, podaci su Agencije za bankarstvo RS.
U Agenciji ističu da osnovne prihode banaka čine prihodi od kamata i slični prihodi, te da su oni u prvom polugodištu 2012. godine iznosili 169,8 miliona KM. Ovi prihodi čine 73 odsto ukupnih prihoda banaka.
– U strukturi tih prihoda najznačajniji su prihodi po kamatama na kredite koji iznose 153,2 miliona KM ili 90 odsto i imaju stopu rasta od sedam odsto u odnosu na isti period prošle godine – naveli su u Agenciji za bankarstvo RS.
Prihodi od kamata i slični prihodi za šest mjeseci prošle godine iznosili su 158,4 miliona KM, a u njihovoj strukturi, najveće učešće imale su kamate po kreditima koje su iznosile 142,6 miliona KM.
Ukupni prihodi banaka u prvih šest mjeseci ove godine iznosili su 231,3 miliona KM i imaju stopu rasta od tri odsto u odnosu na stanje iz prvih šest mjeseci 2011. godine.
Ukupni rashodi iznosili su 190,7 miliona KM i imaju stopu rasta od tri odsto u odnosu na isti period lani.
Prema podacima Agencije za bankarstvo RS, svih deset banaka u RS poslovalo je pozitivno u prvoj polovini ove godine, a ukupna neto dobit iznosila je 36,7 miliona KM i veća je za 1,5 miliona u odnosu na isti period lani.
Na nivou bankarskog sektora RS u prvom polugodištu 2011. godine ostvarena je neto dobit od 35,2 miliona KM.
U Agenciji su istakli da je bankarski sektor Srpske likvidan i sposoban da sve obaveze izvršava u roku dospjeća.
– Sve banke su ispunjavale propisane uslove za održavanje likvidnosti – naglasili su u Agenciji.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da je povećanju prihoda bankarskog sektora po osnovu kamata doprinio, prije svega, povećan plasman kredita u odnosu na prvo polugodište 2011. godine.
On kaže da dio zarade banaka koja je ostvarena po osnovu kamata dijelom potiče i od turbulencija koje su bile na finansijskom tržištu kada je u pitanju švajcarski frank.
– Neki krediti koji su bili plasirani u švajcarskim francima značajno su povećani u smislu iznosa koji se mora vratiti što je samo dodatno učinilo da bude povećan prihod banaka po osnovu kamata – rekao je Pavlović.
On je naglasio da u vrijeme teške situacije banke u Srpskoj i dalje dobro posluju, te da najveću zaradu banke bilježe upravo iz prihoda od kamate.
MKD
Na nivou mikrokreditnog sektora RS u prvoj polovini 2012. godine ostvarena je dobit od 1,6 miliona KM.
– Dobit od 2,3 miliona KM ostvarila su dva mikrokreditna društva, dok su dva MKD poslovala sa gubitkom od 425.000 KM. Jedno MKD ima gubitak iz prethodnih godina od 10,4 miliona KM – istakli su u Agenciji za bankarstvo RS i dodali da su mikrokreditne fondacije u istom periodu imale gubitak od 193.000 KM.
Tagovi: agencija za bankarstvo rsbanketopvaznozarada
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Pa nije to bas tako jednostavno ! Sa prosjekom od 12% losih kredita u portfoliu ta se marza znacajno smanjuje i pitanje je da li banke uopste mogu da posluju bez gubitaka i odrze tekucu likvidnost na duzi rok, pogotovo ukoliko bi se trend rasta losih kredita nastavio .
Osnovna zarada kod banaka u ovom periodu je u stvari u korištenju svog monopolskog položaja i neznanja ili neupilitanja Agencije za bankarstvo,Agencije za zaštitu poztrošaća i sl. Naime banke na medjunarodnom tržištu kapitala uzimaju novac po najnižim kamata zabilježenim od osnivanja takvih tržišta (LIBOR,EURIBOR..),a ovdje kredite daju po najvišim kamatama koje možemo platiti tako da ostvaruju bankarsku maržu na kredite kao nigdje u svijetu! A naši školovani rukovodioci državnih finansijskih institucija telećim pogledom ispraćaju iznos finansijskog kapitala iz zemlje! Zar je za očekivati poboljšanjer makro klime uz takve dirigente makroekonomskog razvoja???