Analiza 10. emisije trezorskih zapisa RS
21.01.2013. / 14:38
BANJALUKA, Ministarstvo finansija RS je na aukciji na Banjalučkoj berzi uspješno prodalo cjelokupnu desetu emisiju trezorskih zapisa RS u vrijednosti od 24,08 miliona KM.
Na aukciji je prodato 2.500 zapisa, po jedinstvenoj ravnotežnoj cijeni od 9.632 KM po zapisu. Kamatna stopa koju nosi ova postignuta diskontna cijena je 3,8311 odsto. Ukupan iznos pristiglih ponuda iznosio je gotovo 37 miliona KM, ali nisu prihvaćene više kamate. Planirani rok dospjeća ovih hartija je godinu dana.
Trezorski zapisi nisu više novi instrument na finansijskom tržištu BiH. Naime već treću godinu Republika Srpska koristi mogućnost da prikupi novac za privremeno finansiranje budžetskog deficita proizašlog iz gotovinskog toka. Na razvijenim tržištima trezorskim zapisima se može trgovati prije dospjeća jer postoji razvijeno sekundarno tržište trezorskih zapisa. Takve okolnosti omogućavaju bankama da dio svojih novčanih sredstava plasiraju u trezorske zapise koje država može koristiti u potrebe “popunjavanja” budžetskih rupa odnosno “peglanja” kratkoročne likvidnosti. Na taj način banke mogu da zarade više u odnosu na kamatu na računima rezervisanih sredstava kod Centralne banke. Dakle, treba očekivati da interes za trezorskim zapisima još raste. Naime banke imaju značajna slobodna sredstava na računima kod CBBH a njihova prirodna orjentacija je ka manje rizičnim investicijama uz prihvatljiv prinos. Konkretno, banke u RS višak likvidnih sredstava drže na računima kod Centralne banke BiH, pri čemu ostvaruju minimalne kamatne prinose od oko 0,25 odsto. Iz istog razloga osiguravajuća društva najveći dio sredstava drže u vidu oročenih depozita kod komercijalnih banaka.
Treba imati u vidu da izdavanje trezorskih zapisa nije klasično dugoročno zaduživanje jer se novac pribavlja u momentu kada jedna serija već emitovanih zapisa dospjeva. Upravo zbog toga što se izdaju na kratak rok i za njih garantuje država, trezorski zapisi smatraju se vrlo sigurnim instrumentom za ulaganje te je prinos na njih praktično bez rizika, što za rezultat ima sigurne, ali ne mnogo visoke stope prinosa. Jedan dio ovih sredstava jednostavno može da se preusmjeri u trezorske zapise. Osim navedenih, dodatni razlozi za potvrdu tvrdnje da su trezorski zapisi sigurna investicija predstavlja i činjenica da su do sada sve obaveze po osnovu trezorskih zapisa na vrijeme izmirene i da trezorski zapisi imaju utvrđenu valutnu klauzulu vezanja KM za evro.
Za Vladu RS, u poređenju sa drugim načinima pribavljanja novca, izdavanje trezorskih zapisa ne predstavlja značajan trošak. Međutim, treba voditi računa da se ne smije doći u situaciju da se svake godine izdaje sve više zapisa kako bi se “pokrila” prethodna emisija i tako pokrio budžetski deficit kao što je slučaj u Srbiji. S tim u vezi, pohvalno je što je budžetom definisano da RS izdavanjem trezorskih zapisa planira da prikupi 66,992 miliona KM ove godine. Međutim, svakako da treba nastojati da se neki skuplji izvori finansiranja zamijene izdavanjem trezorskih zapisa. Šteta bi bila da vlast potencijal zapisa koristi samo za “popunjavanje rupa” u budžetu odnosno za prevazilaženje neusklađenih priliva u budžetu. Na primjer, već nekoliko puta se spominjalo da bi se ovako prikupljen novac mogao iskoristiti za subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača. Na taj način bi se jedan dio obezbjeđenog novca vratio u budžet i po osnovu plaćanja PDV-a i drugih poreza. Na kraju treba podsjetiti da su trezorski zapisi kratkoročne hartije od vrijednosti. Stoga, Vlada RS treba razmotriti i mogućnost da se zapisi izdaju na kraće periode, što bi trebalo da utiče na povećanje tražnje, pad kamatnih stopa na trezorske zapise i lakše projektovanje priliva. Miloš Grujić
Tagovi: aukcijaministarstvo finansija rstoptrezorski zapisivazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Uz dužno poštovanje mladom analitičaru iz Advantisa, nisam uspio “izvući” zaključak iz ove analize. Trezorske zapise isključivo kupuju institucionalni investitori i oni odlično znaju sve ovo što je napisano. Za ostale “obične smrtnike” trezorski zapisi nisu interesantan tržišni materijal, pa im je sve ovo i nepotrebno, jer građane puno ne zanima kako se država snalazi da pokrpi rupe u budžetu, niti koliko će banke na tome zaraditi…