“Tok” nije za kocku

04.09.2010. / 8:20

BEOGRAD, Parlament može da revidira energetski sporazum sa Rusijom, ali je pitanje šta je alternativa i bojim se da bi to bilo katastrofalno za Srbiju i u tom slučaju mogli bismo ostati bez gasovoda ”Južni tok”, a to i jeste cilj takvog zahtjeva – kaže u razgovoru za ”Novosti” Dušan Bajatović, generalni direktor ”Srbijagasa”, povodom ideja opozicije da se izmijeni sporazum sa Rusima.
Na prozivke LDP da ”Srbijagas” skupo kupuje gas, jer ga ”plaća 450, a može da se kupi i za 180 dolara za 1.000 kubika”, Bajatović odgovara:
– Bilo bi korektno da, ako znaju kako se kupuje taj jeftini gas, to objave javno, pošalju sugestije ili osnuju kompaniju koja bi taj gas dopremila. Gas može da se kupi u Azerbejdžanu za znatno nižu cijenu i postoji ”samo” problem kako da ga dovezete. U pitanju je elementarno neznanje.
* Tvrdite da gas treba da poskupi za 20 odsto, kada ćete to i tražiti od Vlade?
– Besmisleno je da podnesemo zahtjev za povećanje cijene, a unaprijed znamo da poskupljenja neće biti. Ekonomska računica je jasna, ali takva odluka ima makroekonomsku, političku i socijalnu dimenziju. ”Matematika” usaglašena sa Agencijom za energetiku pokazuje poskupljenje od oko 20 odsto i svi u Vladi Srbije znaju da gas treba da poskupi. Ako gas ne poskupi, samo do kraja sezone imaćemo minus od 150 miliona evra i samo je pitanje ko će da plati razliku u cijeni.
* Ko će je platiti?
– ”Srbijagas”, kao i u dvije prethodne. Prvi problem je rast kursa dolara i samo na kursnim razlikama u ovoj godini minus je 5,5 milijardi dinara. Dugovi potrošača iz prošle sezone grijanja dostigli su 20 milijardi dinara. Domaćinstva su, ipak, najrevnosnija i procenat naplate je 95 odsto. Problem je u dugovima državnih subjekata. Princip je jasan: potrošači ne plaćaju toplanama, toplane i privreda ne plaćaju ”Srbijagasu”, ali mi moramo svakog prvog u mjesecu platiti inostranom dobavljaču.
* Šta može da se desi ako ne platimo ”Gaspromu”?
– Kako se to završava primjer su Ukrajina i Bjelorusija, prvo redukuju, a potom i prekinu isporuke.
* Da li smo spremni za slučaj obustave isporuke preko Ukrajine, kolike su nam rezerve?
– Možemo da rezervišemo od 30 do 50 miliona kubika gasa u skladištu u Mađarskoj kako bismo smanjili zakup transporta gasa u najhladnijim danima. Početkom decembra u podzemnom skladištu u Banatskom Dvoru biće 300 miliona kubika jastučnog gasa i 300 miliona kubika za trošenje – po pet kubika za 60 dana.
* Jesu li Rusi konačno ušli u ”Banatski Dvor”?
– Za osam mjeseci probušene su bušotine, napravljene linije za proizvodnju i napunjene prve količine, a za uknjiženje je trebalo devet mjeseci. To govori o administrativnim kapacitetima i problemima. Ali, sve je riješeno i ovih dana počeće unos imovine ruskog partnera i usljediće plaćanje razlike u cijeni, dijelom kroz gas, dijelom kroz novac.
* Zna li se konačno gdje ulazi, a gdje izlazi ”Južni tok”?
– Studija izvodljivosti je u završnoj fazi i radi se na bazi ulaska gasovoda kod Zaječara, izlazak je kod Subotice. Imaće dva kraka, jedan ka Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a drugi ka Hrvatskoj. Kapacitet je od 36 do 41 milijarde kubika godišnje. Svaka studija je prijedlog dok se ne napravi zbirna, a sada se već radi logistika gradnje za naš dio gasovoda.
* Kako će se finansirati gasovod?
– Formirali smo zajedničku firmu, koja će uz korporativne garancije ”Gasproma” i ”Srbijagasa” podići kredit i radi se o ekonomski opravdanom projektu koji će isplatiti sebe. Biće ”Južnog toka”, jer je to ekonomski i politički interes Rusije i evropskih zemalja Italije, Francuske Njemačke…
* Ima li ”vatre” u najavi spajanja ”Nabuka” i ”Južnog toka”?
– To nije realno, jer u Rusiji već postoji gasna infrastrukura, nova se radi, postoje i ugovori sa partnerima iz centralne Azije. Ruski projekat je brži i nudi veće količine gasa po konkuretnim cijenama. Rusija više ne posluje sa centralnoazijskim zemljama po principu da uzima jeftin gas, već su to aranžmani sa komercijalnim cijenama. Ne nudi Aziji niko bolje uslove nego ”Gasprom”.
* ”Srbijagas” je većinski vlasnik paraćinske ”Staklare”, šta radi bugarski ”Rubin” koji je privatizovao fabriku?
– Iz ugla ”Srbijagasa” bugarski ”Rubin” nije ispunio svoje obaveze. Ali, o tome odlučuje Agencija za privatizciju. Obezbijedili smo nastavak proizvodnje i radnici primaju plate. Tačno je da nisu izmirene sve obaveze za doprinose, poseban problem je zdravstveno osiguranje. Ne može ”Srbijagas” odmah da plati ono što neko godinama nije. Nepotrebno je pokvarena dobra atmosfera i iduće nedelje razgovaram sa sindikatima i menadžmentom, jer predstoji ulaganje od 50 miliona evra.
* Šta se dobija tom investicijom?
– Napravićemo novu fabriku za ambalažno, mašinsko i trgovačko staklo i vratićemo proizvodnju kristala. Staklara ima tržište, može da bude zdrava i dobro radi. Samo u ovoj godini za izvoz u Njemačku radilo se za 10 miliona evra. Novosti